• English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   Home
  • Докторски уметнички пројекти на увиду јавности
  • Факултет примењених уметности
  • View Item
  •   Home
  • Докторски уметнички пројекти на увиду јавности
  • Факултет примењених уметности
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Ка хуманијем урбаном детињству: Примена playborhood концепта у оплемењивању града просторно-уметничкиим интервенцијама"

Thumbnail
View/Open
Докторски уметнички пројекат (27.57Mb)
Извештај Комисије (3.426Mb)
doctoral project
Metadata
Show full item record
Author:
Бранковић, В. Биљана
Faculty:
Факултет примењених уметности
On Public Scrutiny:
19-11-2024
Advisor:
Манојловић, М. Тања
Committee members:
  • Секулић, Б. Тијана
  • Бочина, Н. Ранко
  • Цветковић, М. Златко
  • Бошковић Живановић, Романа
Abstract
Развој савремених градова и урбани начин живота у последњих неколико деценија донели су собом неумитно ограничавање слободе кретања и простора дечје игре у јавном простору. Одрастање у граду прати низ проблема и околности које деллују спутавајуће на дечји развој. Простор за игру се с размере града своди на изоловане зоне са типизираном опремом, игралиште постаје производ, а деца све више времена проводе у затвореним просторима и на строго усмераваним активностима. Дешава се криза детињства (просторно и социјално гледано) какво смо некад познавали, и то се сигурно одражава на друштво као целину.  Намера аутора је да у овом раду истражи и прикаже развој слободне игре у јавном простору, сагледа узроке њеног постепеног нестајања из савременог урбаног окружења и покуша да понуди један могући правац унапређења градског простора који би град више прилагодио дечјим потребама, а одрастање у граду учинио хуманијим. Теоријско полазиште чини анализа релевантних појава и феномена: игре..., детињства у граду, савремених демографских кретања и начина живота у интензивно урбанизованим срединама, начина на који се игра у градском простору развијала, игралишта као њеног уобичајеног просторног оквира, као и примера добре праксе који дизајном и партиципативним планирањем утиру пут граду по мери детета. Хипотеза произашла из истраживања препознаје playborhood концепт низа интервенција мале размере на нивоу „комшилука", који формирањем мреже простора намењених дечјој игри, кретању и дружењу може унапредити и оплеменити окружење у ком деца одрастају. Докторски уметнички пројекат почиње типолошком анализом градске структуре и идентификацијом њених градивних елемената који могу примити садржаје игре или редизајном постати носиоци активности игре. За типолошком анализом следи она пројектантска, као и дефинисање еквивалентне типологије елемената који позивају на игру, међу којима су  одабрани концепти развијени до нивоа идејног пројектантског решења. Осмишљени као универзално примењиви у урбаној средини, елементи игре повезани линеарним интервенцијама дуж дечјих путања трансформишу непосредно окружење у playborhood мрежу – систем игралишних форми које ненаметљиво  редефинишу и обогаћују просторе препознатог потенцијала.  Пројектом приказани поступак трансформације комшилука у „разиграни“ оквир одрастања постаје својеврсна планска алатка, опробана на примеру конкретне урбане микро целине Београда, у последњем сегменту рада.

Keywords:
playborhood, игра, детињство, град по мери детета, игралиште, урбани дизајн
URI
https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/705

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
Contact Us | Send Feedback
 

 

Browse

All of portalFaculties and CollectionsAuthorsMenthorsCommittee MembersThis CollectionAuthorsMenthorsCommittee Members

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
Contact Us | Send Feedback