Реконструисање контекста класичних техника зидног сликарства: од декоративне плохе ка објекту еколошке уметности – изложба објеката
doctoral project
Metadata
Show full item recordAuthor:
Виријевић Митровић, Вера, Д.Faculty:
Факултет примењених уметностиOn Public Scrutiny:
08-05-2026Advisor:
Лађушић, Марко, Р.Committee members:
- Грубанов, Иван, Ј.
- Кнежевић, Љубица, М.
- Денић, Десимир, Ж.
- Бајић Синкевић, Ружица, М.
Abstract
Предмет докторског уметничког пројекта је истраживање могућности
превођења класичних техника зидног сликарства у тродимензионални облик;
примена у конкретном пејзажном-архитектонском окружењу, с идејом подстицања
еколошке свести у друштву. Полазећи од хипотезе да квалитет савременог
уметничког дела подразумева 1) формално-естетску вредност и 2) савремени
друштвено-ангажовани контекст, овај пројекат коренспондира како са стручним
круговима познавалаца савремене уметности и учесника савремене уметничке
праксе, тако и са широм публиком смештајући естетско-културолошке проблеме у
домен свакодневног живота и актуелних друштвених питања и њиховог решавања.
Током истраживања, у теоријском фундирању поетике насталих радова, коришћена
је метода анализе настанка и развоја еколошке мисли, хронолошким путем од
праисторије до постмодерне, те метода компарације еколошких ставова у
различитим филозофско-религиозним системима прошлости; тражена је паралела
између дела примитивне уметности... која се обраћају божанствима природе са делима
савремене еколошке уметности и ленд-арта. Коришћена је историјска и биографска
метода у сагледавању опуса уметника на чија се теоријска разматрања и закључке
овај рад надовезује, као и неколицине уметника који су се након изражавања на
дводимензионалном опробали у тродимензионалној форми остајући доследни свом
ликовном изразу. Пример сублимације уметничког мотива од перцепираног до
духовног модела у опусу Пита Мондријана дат је кроз призму аналитичке
психологије Карла Густава Јунга. Аналитичка психологија и савремена теорија форме
су призме кроз које је посматран и допринос теорије Косте Богдановића о
палеотехничким принципима који детерминишу тродимензионалне форме у
грађевинарству и скулптури од праисторије до савременог доба. У методи која
подразумева практичан уметнички рад, описана је методологија и технологија
синтезе скулптуре у природним материјалима – камен, дрво, глина – са
декоративним техникама зидног сликарства које на иновативан и аутентичан начин
уобличавају тродимензионалне форме. Након теоријских разматрања, те
2
фундаментирања еко-уметности на исконској повезаности човека и природе и
усађеним палео-техничким принципима градње и обликовања, резултат
истраживања је отварање ка уметничкој пракси која обједињује артефакт и простор
заједничком идејом о могућности складног коегзистирања природе и креације
човековог духа, тј. људске уметничке интервенције. Eко-скулптура постаје
хармонична целина са простором у који се имплементира, позива на размишљање о
том простору, који бива надограђен и оплемењен без штете по околину. Естетска
страна дела не потискује његову комуникативност, питање односа човека према
природној средини; начин на који уметност тај однос мења, у позитивном смислу.
Редефинишући и иновирајући традиционалне технике зидног сликарства и
имплементирајући их у реди-мејд објекте од природних материјала, тј. одбачене
грађевинске греде, овај пројекат кроз универзални језик савремене уметности
отвара горућа питања очувања насупрот деструкцији природног окружења и очекује
одговор друштва у смеру позитивне промене свести и друштвене акције. У
последњем сегменту теоријских разматрања, дат је осврт на могуће методе примене
еколошке уметности у ликовним активностима деце предшколског узраста као пут
ка естетском и етичком васпитању деце у смеру прихватања еколошких вредности и
развоја еколошке свести кроз уметност.
