У овом истраживачком раду аутор полази од претпоставке да је, у глумачком занату и уметности глуме, основно средство глумца – унутрашњи доживљај. Предмет истраживања јесу управо вежбе за развој унутрашњег доживљаја глумца али и сви они елементи који тај доживљај чине. Да би се што боље разумела природа унутрашњих елемената глумачког заната, било је потребно размотрити технике значајних глумачких педагога који су се њима нарочито бавили, пре свега – К. С. Станиславски, Михаил Чехов, Стела Адлер и Санфорд Мајзнер. Поред њих, важан утицај на хипотезе и принципе који се износе у овом раду имају и методи Јежија Гротовског, Владимира Јевтовића и Ли Стразберга. Наиме, у овом раду детаљно и прецизно су анализирани и рашчлањени сви они елементи за које се аутору чинило да имају важну улогу у стварању, развијању и употреби унутрашњег доживљаја глумца. Затим, један од основних задатака у истраживачком процесу био је сакупљање, испитивање и систематизација вежби. Њихова анализа, опис и класификац...ија учињени су са намером да што више одговарају плану и програму предмета Глума на Катедри за Глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Истраживачки и уметнички рад ''Преображаји Мислећег срца'' има за циљ два резултата: први – монодраму тј. позоришну представу која проверава одређени број изабраних вежби, користећи се темом која се тиче уметности Глуме и глумца, и други резултат – практикум са теоријско – уметничким анализама као својеврсни допринос педагогији и уметности глуме. Изведени закључци, након студиозног петогодишњег истраживања, у складу су са почетном претпоставком да је унутрашњи доживљај основно средство у раду глумца а да се он, као и сви елементи који га чине, може и мора тренирати. У такозваном тренингу душе главне углоге имају Унутрашња (душевна/психолошка) радња, Машта и Емоционално покриће. Поступан и систематичан рад на унутрашњим средствима омогућава развој капацитета унутрашњег доживљаја, уверљивије резултате и занатско – уметничку самосвест глумца.
In this research project, the author starts from the assumption that the primary tool in the actor’s craft and the art of acting is the actor’s inner experience. The subject of the research is precisely the exercises for the development of the actor’s inner experience, as well as all those elements that constitute that experience. To better understand the nature of the internal elements of the actor's craft, it was necessary to examine the techniques of notable acting pedagogues who particularly focused on them, primarily K. S. Stanislavski, Michael Chekhov, Stella Adler, and Sanford Meisner. Additionally, the methods of Jerzy Grotowski, Vladimir Jevtović, and Lee Strasberg significantly influenced the hypotheses and principles presented in this project.
Namely, in this work, all the elements that the author found important for the creation, development, and use of the actor's inner experience are thoroughly and precisely analyzed and deconstructed. Furthermore, one of the main tasks ...in the research process was collecting, examining, and systematizing exercises. Their analysis, description, and classification were done with the intention to best suit the curriculum of the Acting course at the Acting Department of the Faculty of Dramatic Arts in Belgrade.
The research and artistic work "Transformations of the Thinking Heart" aims to achieve two results: first – a monodrama, i.e., a theater performance that tests a certain number of selected exercises using a theme related to the art of acting and the actor; and second – a workbook with theoretical and artistic analyses as a unique contribution to the pedagogy and art of acting. The conclusions drawn after five years of meticulous research align with the initial assumption that inner experience is the fundamental tool in the actor’s work and that it, along with all its elements, can and must be trained. In the so-called soul training, the main roles are played by the Inner (emotional/psychological) Action, Imagination, and Emotional Coverage. Gradual and systematic work on internal tools enables the development of the capacity for inner experience, more convincing results, and the actor’s craft-artistic self-awareness.
