Show simple item record

dc.contributor.advisorЛађушић, Марко Р.
dc.contributor.otherГрубанов, Иван Ј.
dc.contributor.otherВекић, Леонора Ј.
dc.contributor.otherВићентић, Нинослава Р.
dc.contributor.otherПавловић, Миливој
dc.creatorЈоцић, Соња Д.
dc.date.accessioned2023-11-27T09:55:45Z
dc.date.available2023-11-27T09:55:45Z
dc.date.issued2024-05-22
dc.date.submitted2023-11-27
dc.identifier.urihttp://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/640
dc.description.abstractУ овом раду се са аспекта модног дизајна истражује однос између актуелне глобалне кризе заштите животне средине, савремене визије одрживости у моди и креативног процеса реализације одевних предмета у модној индустрији. Од модне индустрије се очекује да промени начин на који се одевни предмети производе и дизајнирају, начин комуникације са потрошачима и начин на који се поступа са одевним предметима на крају употребног века производа. Поред свих уобичајених аспеката креативности, од модног дизајнера се данас, а посебно у будућности, очекује додатна врста креативности која треба да допринесе одрживом развоју, тражећи и развијајући нова креативно-експериментална дизајнерска решења. За постизање овог циља су дизајнеру на располагању различите стратегије. Дизајнер се данас издваја као кључни чинилац модне индустрије у процесу стварања производа који има естетску и употребну вредност на тржишту, али уз истовремено најмањи могући еколошки утицај на планету. Чак и пре појаве покрета одрживости у моди, поједини европски и јапански модни дизајнери су били активни у изналажењу нових креативних принципа. Кључни примери оваквих дизајнера су: Мартин Марђела, Вивијен Вествуд, Реј Кавакубо, Јоџи Јамамото и Исеј Мијаке. То су дизајнери који су створили потпуно нови, различит и лични стил у моди, као последицу изузетне естетске креативности. Својом генијалном креативношћу и померањем граница у модном дизајну и уметничком стваралаштву успели су да створе темеље за развој савремене одрживе моде. С обзиром да се међу креативно-експерименталним решењима која су на располагању модном дизајнеру као стратегија за одрживи модни дизајн посебно издваја креирање одеће без отпада тканине („zero-waste“), инспирација за овакво креативно-експериментално дизајнерско решење се може наћи у методама и техникама традиционалне јапанске вештине савијања папира – оригами, као и у традиционалном јапанском костиму – кимону. Увођење овог концепта у моду пружа прилику не само да се преобликује однос између тела и одеће, већ има потенцијал да креира дизајн одеће заснован на одрживости и новој универзалности у двадесет првом веку. Такође, пратећи приступ познатих дизајнера, може се видети да је за успех у одрживом модном дизајну потребно савладати основе традиционалних и понекад заборављених заната, што сигурно може довести до даљег напретка надоградњом сопствених идеја.en
dc.language.isoscen
dc.publisherУниверзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметностиsr
dc.sourceФакултет примењених уметностиsr
dc.subjectодржива мода, савремено одевање, модни дизајн, нулти отпад, скулптуралне форме, мултифункционалност у одевању, јапанска естетикаen
dc.titleСкулптурална мултифункционалност: допринос одрживости у моди – модна колекцијаen
dc.typeotheren


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record