Трансдисциплинарност универзума и мултиверзума кроз перцепцију и комбиноване технике - амбијентална поставка слика са скулпторским елементима
Метаподаци
Приказ свих података о записуДокторанд:
Николић, Марина М.Факултет:
Факултет примењених уметностиДатум одбране:
22-06-2023Ментор:
Лазовић, Мирослав С.Чланови комисије:
- Чпајак, Горан Ж.
- Денић, Десимир Ж.
- Драмићанин, Мирољуб Д.
- Граовац, Зоран
Сажетак
У овом раду упоредо истражујемо универзум перцепције и перцепцију универзума, кроз
призму прошлости, садашњости и будућности. У стварању уметничког дела повезујемо
сликарско-скулпторски приступ и комбиноване технике. Представљамо универзум
перцпеције (оно у нама) помоћу наших чула а такође и појединачне универзуме
материје, меморије, енергије, интелигенције, имагинације и многе друге. Перцепцију
анализирамо са три аспекта: филозофског, психолошког и уметничког. Покушавамо да
сагледамо на који начин филозофија, психологија и уметност могу да сарађују и
међусобно утичу једни на друге. У истраживању се испитује однос духа према материји а
све се дешава у области меморије. Критику интелигенције можемо разумети кроз
перцепцију - афекцију – акцију. Кроз перцепцију универзума (оно око нас) приказујемо
повезаност човека са универзумом и оно унутрашње са спољашњим. Комбинованим
техникама остварујемо међуделовање ова два аспекта.
На основу иницијалног истраживања кроз различите аспек...те, долазимо до главне
хипотезе рада: Универзум перцепције (оно у нама) и перцепција универзума (оно око нас) су
директно повезани и међусобно делују путем чула, материје, меморије, енергије,
интелигенције кроз призму прошлости, садашњости и будућности, представљени
комбинованим техникама у стварању уметничког дела. Можемо поставити значајна
питања која нам могу помоћи у бољем разумевању теме овог докторског рада и
разјаснити шта нам то објашњава перцепција, како користимо наша чула и шта преко
њих сазнајемо. Када говоримо о нашем стварању, можемо се запитати да ли је оно
условљено нашим виђењем, размишљањем као и да ли је још нешто укључено у њега. У
којој мери одлуке зависе од наших избора и који све елементи утичу на нашу
интелигенцију?
Главно полазиште приступа теми отвара питање перцепције и повезаност аутора и
реципијента са уметничким делом и његовим деловањем на наша чула. Ми креирамо
своје сопствене универзуме користећи оно што нам је дато споља и унутар нас.
Функционишемо у садашњости, једним делом окренути ка прошлости а другим ка
будућности. Универзум је сагледан кроз прошлост, садашњост и будућност у којем
мултиверзум представља интеракцију претходно поменутих појединачних аспеката и
њихово међусобно деловањe са појединачним универзумима. Предмет истраживања су
комбиноване технике којима је приказан универзум из уметничког угла у 3Д техници.
Експерименталним истраживањем долазимо до технике инверзије, односно другачијег
начина постављања рељефа кроз просечено платно, као и до технике инкрустације,
такође коришћене на другачији начин и у комбинацији са различитим материјалима.
Трансгресивно деловање скулпторских елемената кроз различите сегменте просеченог
платна пружа сасвим нови приступ перципирања слике где она у исто време има улогу
носача 3Д елемената и самосталне 2Д површине платна. Циљ је интегрисати
комбиноване технике и аспекте универзума перцепције и перцепције универзума, као и
постизање аутентичне тродимензионалности. Рад који настаје проистиче из теоријских
разматрања. Интегративном стратегијом (трансдисциплинарност) постижемо
међусобно деловање различитих научних метода: анализе, синтезе, компарације,
апстракције, конкретизације и експеримента. Кроз експериментални део рада
практично су приказане различите могућности примене комбинованих техника, рељефа,
технике инверзије и инкрустације. Тежња је да буду задовољени хеуристичност и
апликативност.
Можемо закључити да човек кроз уметност обликује уметничко дело својим мишљењем,
опажањем, инспирацијом, идејама и имагинацијом. Резултати истраживања
комбинованих техника огледају се у постављању и повезивању рељефа техником
инверзије у практичном делу рада а у теоријском у утицају перцепције преко наших чула
на наше стварање, повезујући оно у нама и око нас. У оба сегмента рада желимо да
постигнемо инхерентност. У теоријском делу, кроз перцепцију и чула, циљ је достићи
духовност која обогаћује наше стварање. У погледу комбинованих техника, у
практичном делу рада, повезујући сликарско-скулпторске елементе, користећи се
техником инверзије, постижемо ефекат аутентичне тродимензионалности. Циљ је
променити угао гледања кроз формирање другачије свести у посматрању уметничког
дела.