Трансдисциплинарност универзума и мултиверзума кроз перцепцију и комбиноване технике - амбијентална поставка слика са скулпторским елементима

Abstract

У овом раду упоредо истражујемо универзум перцепције и перцепцију универзума, кроз призму прошлости, садашњости и будућности. У стварању уметничког дела повезујемо сликарско-скулпторски приступ и комбиноване технике. Представљамо универзум перцпеције (оно у нама) помоћу наших чула а такође и појединачне универзуме материје, меморије, енергије, интелигенције, имагинације и многе друге. Перцепцију анализирамо са три аспекта: филозофског, психолошког и уметничког. Покушавамо да сагледамо на који начин филозофија, психологија и уметност могу да сарађују и међусобно утичу једни на друге. У истраживању се испитује однос духа према материји а све се дешава у области меморије. Критику интелигенције можемо разумети кроз перцепцију - афекцију – акцију. Кроз перцепцију универзума (оно око нас) приказујемо повезаност човека са универзумом и оно унутрашње са спољашњим. Комбинованим техникама остварујемо међуделовање ова два аспекта. На основу иницијалног истраживања кроз различите аспекте, долазимо до главне хипотезе рада: Универзум перцепције (оно у нама) и перцепција универзума (оно око нас) су директно повезани и међусобно делују путем чула, материје, меморије, енергије, интелигенције кроз призму прошлости, садашњости и будућности, представљени комбинованим техникама у стварању уметничког дела. Можемо поставити значајна питања која нам могу помоћи у бољем разумевању теме овог докторског рада и разјаснити шта нам то објашњава перцепција, како користимо наша чула и шта преко њих сазнајемо. Када говоримо о нашем стварању, можемо се запитати да ли је оно условљено нашим виђењем, размишљањем као и да ли је још нешто укључено у њега. У којој мери одлуке зависе од наших избора и који све елементи утичу на нашу интелигенцију? Главно полазиште приступа теми отвара питање перцепције и повезаност аутора и реципијента са уметничким делом и његовим деловањем на наша чула. Ми креирамо своје сопствене универзуме користећи оно што нам је дато споља и унутар нас. Функционишемо у садашњости, једним делом окренути ка прошлости а другим ка

будућности. Универзум је сагледан кроз прошлост, садашњост и будућност у којем мултиверзум представља интеракцију претходно поменутих појединачних аспеката и њихово међусобно деловањe са појединачним универзумима. Предмет истраживања су комбиноване технике којима је приказан универзум из уметничког угла у 3Д техници. Експерименталним истраживањем долазимо до технике инверзије, односно другачијег начина постављања рељефа кроз просечено платно, као и до технике инкрустације, такође коришћене на другачији начин и у комбинацији са различитим материјалима. Трансгресивно деловање скулпторских елемената кроз различите сегменте просеченог платна пружа сасвим нови приступ перципирања слике где она у исто време има улогу носача 3Д елемената и самосталне 2Д површине платна. Циљ је интегрисати комбиноване технике и аспекте универзума перцепције и перцепције универзума, као и постизање аутентичне тродимензионалности. Рад који настаје проистиче из теоријских разматрања. Интегративном стратегијом (трансдисциплинарност) постижемо међусобно деловање различитих научних метода: анализе, синтезе, компарације, апстракције, конкретизације и експеримента. Кроз експериментални део рада практично су приказане различите могућности примене комбинованих техника, рељефа, технике инверзије и инкрустације. Тежња је да буду задовољени хеуристичност и апликативност. Можемо закључити да човек кроз уметност обликује уметничко дело својим мишљењем, опажањем, инспирацијом, идејама и имагинацијом. Резултати истраживања комбинованих техника огледају се у постављању и повезивању рељефа техником инверзије у практичном делу рада а у теоријском у утицају перцепције преко наших чула на наше стварање, повезујући оно у нама и око нас. У оба сегмента рада желимо да постигнемо инхерентност. У теоријском делу, кроз перцепцију и чула, циљ је достићи духовност која обогаћује наше стварање. У погледу комбинованих техника, у практичном делу рада, повезујући сликарско-скулпторске елементе, користећи се техником инверзије, постижемо ефекат аутентичне тродимензионалности. Циљ је променити угао гледања кроз формирање другачије свести у посматрању уметничког дела.