Савремена Винча - Потенцијали концептуалних керамичких пракси - просторна инсталација

Abstract

Пројекат „Савремена Винча – потенцијали концептуалних керамичких пракси“ је представљен у неуметничком јавном простору Института за нуклеарне науке „Винча“ у Београду са просторном инсталацијом порцеланских асамблажа под називом „Мета/литос” („Meta/Lithos“). Рад разматра медијум керамике који настаје после или изван керамике неолита (Мета) и преиспитивњем праисторијских и савремених керамичких културних пракси истражује корисност и форму на вишим нивоима апстракције. Такође, повезује три сегмента епохе који имају заједничку тачку у Винчи – приградском насељу Београда особеног по томе што се на малој раздаљини налазе – Археолошко налазиште „Бело брдо”, Институт за нуклеарне науке „Винча“ и београдска депонија. У том смислу истраживање је усмерено у три правца и испитује основе керамичких облика, техника и технологија Винчанске културе, савремене уметничке и технолошке праксе керамике и порцелана и теоријске оквире дизајна као процеса у равни филозофије Жила Делеза (Gilles Deleuze). Керамика се анализира из перспективе посматрања објекта помоћу објекта од којег се рефлектује, чиме се истражују могућности превазилажења граница изражавања формирањем концептуалних керамичких склопова – асамблажа. Понуђен је савремени хибридни „металитички” модел који није нужно уметнички, дизајнерски, научни или филозофски, већ је активни агент који се непрестано модификује у свом центру и изван својих граница. Шест асамблажних целина повезују концепте нефилозофије – дизајна, уметности, технологије и науке са филозофијом, у циљу формирања отворене мреже мобилних односа који ће укључити нове креативне праксе у дизајну и уметности, и позиционирати керамику као оруђе и оружје новог доба у различитим равнима. Уметник/ца, дизајнер/ка, филозоф/киња и научник/ца, заједно су повезани метафором посуде и фигурине које су из мноштва проживљених искустава извучене у променљиве сингуларности са циљем успостављања релација, функција и конструисања могућности постајања у новим нехомогеним равнима. Овако представљене, „Идејe посуде” и „Идејe фигурине” могу послужити као епистемолошке алатке мапирања керамичког отиска антропоцена.