Радни односи у репертоарским позориштима Србије: утицаји и перспективе

Abstract

Промена радних односа у сталним репертоарским позориштима представља тему која се све чешће помиње као решење за боље економско и продукционо пословање српских позоришта. Прелазак са сталног запослења на запослење на одређено време носи са собом потенцијалне ризике по опстанак репертоарског позоришта у форми какву данас познајемо. Анализом модела запошљавања у српским позориштима са аспекта менаџмента људских ресурса и теорија менаџмента у култури, као и упоређивањем реалног стања у позориштима са законском регулативом која би то стање требало да регулиште, долази се до закључка да наше друштво тренутно није спремно за промену начина запошљавања, па би решење требало тражити у променама које ће имати мање утицаја на запослене у позориштима, а свакако ће побољшати начин рада позоришта. Анализирајући податке проистекле из истраживања урађених у току припреме овог рада, може се приметити да је потребно усагласити права запослених на основу краткорочних уговора са правима запослених на основу уговора о сталном запослењу, обавити организационе и системске промене, као и законско усаглашавање. Истовремено, потребно је анализирати да ли би промена начина финансирања позоришта и њихов евентуални прелазак на тржишни модел рада утицао на избор начина запослења позоришних радника. Такође, треба размотрити замену застарелог система организације који је тренутно актуелан у већини српских позоришта, у циљу оптималнијег рада позоришта.

Changing the way that artists employeed in repertoire theaters is a topic that is increasingly mentioned as a solution for better economical and production business of Serbian theaters. Moving from permanent employment to fixed-term employment carries with it potential risks for the survival of the repertoire theater in the form that we know today. By analyzing the employment models in Serbian theaters from the aspect of human resources management and culture management theory, and by comparing the real situation in theaters with legal regulations that should regulate this situation, we come to the conclusion that our society is not currently ready to change the way of employment, so the solution should be looked for in changes that will have less impact on people employeed in theaters, but will certainly improve the way the theater works. Analyzing the data from the research done during the preparation of this paper, it can be noticed that it is necessary to harmonize the rights of employees on the basis of short-term contracts with the rights of employees based on permanent employment contracts, to make organizational and system changes, as well as legal harmonization. At the same time, it is necessary to analyze whether changing the way the theater is financed and their eventual transition to a market model of work would affect the choice of theaters' employment. Consideration should also be given to replacing an outdated organization system currently in place in most Serbian theaters in order to optimize the performance of the theater.