dc.contributor.advisor | Карановић, Владимир Б. | |
dc.contributor.other | Шћепановић, Владислав С. | |
dc.contributor.other | Кнежевић, Љубица М. | |
dc.contributor.other | Лазић, Дубравка | |
dc.contributor.other | Одановић, Ђорђе | |
dc.creator | Татаревић, Владимир С. | |
dc.date.accessioned | 2019-12-10T12:07:58Z | |
dc.date.available | 2019-12-10T12:07:58Z | |
dc.date.issued | 2020-06-26 | |
dc.date.submitted | 2019-12-10 | |
dc.identifier.uri | http://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/431 | |
dc.description.abstract | Fotografija je jedna od najpopularnijih disciplina današnjice. Ne postoji način na koji bismo se izolovali od uticaja fotografije. Ona se sreće u svim vidovima ljudske delatnosti, od nauke do zanata. Fotografija informiše, edukuje i oplemenjuje kao umetnost. Bez fotografije i njenih derivata (videa, filmova itd.), vizuelni svet oko nas izgledao bi znatno drugačije. Ona je danas vodeći medij komunikacije i predstavlja nezamenljivu potrebu društva.
Iako ima mnogo pravaca u kojima se fotografija razvijala i razvija, ovaj rad bavi se samo jednim njenim oblikom, koji se pojavio s početka XX veka i od tada nije prestao da se unapređuje i osvaja poglede posmatrača. Komercijalna fotografija je najrazvijeniji žanr ove discipline i predstavlja dve trećine svetske profesionalne produkcije. Reklamna fotografska slika predstavlja segment komercijalne fotografije koji ima zadatak da nam ponudi neku novu informaciju. Ona bi trebalo da bude iskrena i tačna, što su i bile njene odlike u prošlosti, ali se može reći da se danas to promenilo. Fotografija kao medij koji je stvoren da zabeleži istinitost, da dokumentuje svet oko nas, pretvorio se u iluziju i simulaciju naših života.
Savremeni načini masovne komunikacije zaslepljuju savremenu populaciju te tako postajemo robovi kupovine i glorifikovanja materijalnog do granica fetišizma. Estetika i moral su prevaziđeni kao zastareli i nepotrebni.
Vizuelno zavodljiva, digitalno preuređena, reklamna fotografska slika predstavlja kraljicu sveta iluzija modernog doba. Ona je predvodnica u manipulativnom načinu komunikacije i informisanja i ne ostavlja prostor za dublje promišljanje njene sadržine. Stvarajući takve vizuale i razmišljajući o istinitosti koju prenosimo novom estetikom, morali smo da se zapitamo: šta se desilo i u kom je trenutku došlo do obrta – da fotografija više ne informiše i nije istinita, već je sama sebi postala tamna strana? Zašto, posmatrajući artificijelne slike za koje znamo da su nemoguće, slepo verujemo u njihovu istinitost?
Ovaj rad ima zadatak da nas usmeri u pravcu drugačijeg razmišljanja, a zatim i mogućeg delovanja – da, uvažavajući i koristeći savremenu tehnologiju, vratimo poverenje u istinitost fotografije, koje je izgubljeno ako se uzme u obzir odnos između komercijalnih potreba i posmatrača. | en |
dc.language.iso | sc | en |
dc.publisher | Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности | sr |
dc.source | Факултет примењених уметности | sr |
dc.subject | digitalni, reklamna fotografija, mediji, kultura, vizuali, masovna komunikacija, artificijelno, marketing, advertajzing, savremeno društvo. | en |
dc.title | Употреба и злоупотреба фотографије у маркетингу - одговор из црне кутије | en |
dc.type | other | en |
dcterms.abstract | Karanović, Vladimir B.; Šćepanović, Vladislav S.; Lazić, Dubravka; Odanović, Đorđe; Knežević, Ljubica M.; Tatarević, Vladimir S.; Upotreba i zloupotreba fotografije u marketingu - odgovor iz crne kutije; | |