Употреба и злоупотреба фотографије у маркетингу - одговор из црне кутије
уметнички пројекат
Метаподаци
Приказ свих података о записуДокторанд:
Татаревић, Владимир С.Факултет:
Факултет примењених уметностиДатум одбране:
26-06-2020Ментор:
Карановић, Владимир Б.Чланови комисије:
- Шћепановић, Владислав С.
- Кнежевић, Љубица М.
- Лазић, Дубравка
- Одановић, Ђорђе
Сажетак
Fotografija je jedna od najpopularnijih disciplina današnjice. Ne postoji način na koji bismo se izolovali od uticaja fotografije. Ona se sreće u svim vidovima ljudske delatnosti, od nauke do zanata. Fotografija informiše, edukuje i oplemenjuje kao umetnost. Bez fotografije i njenih derivata (videa, filmova itd.), vizuelni svet oko nas izgledao bi znatno drugačije. Ona je danas vodeći medij komunikacije i predstavlja nezamenljivu potrebu društva.
Iako ima mnogo pravaca u kojima se fotografija razvijala i razvija, ovaj rad bavi se samo jednim njenim oblikom, koji se pojavio s početka XX veka i od tada nije prestao da se unapređuje i osvaja poglede posmatrača. Komercijalna fotografija je najrazvijeniji žanr ove discipline i predstavlja dve trećine svetske profesionalne produkcije. Reklamna fotografska slika predstavlja segment komercijalne fotografije koji ima zadatak da nam ponudi neku novu informaciju. Ona bi trebalo da bude iskrena i tačna, što su i bile njene odlike u prošlosti, a...li se može reći da se danas to promenilo. Fotografija kao medij koji je stvoren da zabeleži istinitost, da dokumentuje svet oko nas, pretvorio se u iluziju i simulaciju naših života.
Savremeni načini masovne komunikacije zaslepljuju savremenu populaciju te tako postajemo robovi kupovine i glorifikovanja materijalnog do granica fetišizma. Estetika i moral su prevaziđeni kao zastareli i nepotrebni.
Vizuelno zavodljiva, digitalno preuređena, reklamna fotografska slika predstavlja kraljicu sveta iluzija modernog doba. Ona je predvodnica u manipulativnom načinu komunikacije i informisanja i ne ostavlja prostor za dublje promišljanje njene sadržine. Stvarajući takve vizuale i razmišljajući o istinitosti koju prenosimo novom estetikom, morali smo da se zapitamo: šta se desilo i u kom je trenutku došlo do obrta – da fotografija više ne informiše i nije istinita, već je sama sebi postala tamna strana? Zašto, posmatrajući artificijelne slike za koje znamo da su nemoguće, slepo verujemo u njihovu istinitost?
Ovaj rad ima zadatak da nas usmeri u pravcu drugačijeg razmišljanja, a zatim i mogućeg delovanja – da, uvažavajući i koristeći savremenu tehnologiju, vratimo poverenje u istinitost fotografije, koje je izgubljeno ako se uzme u obzir odnos između komercijalnih potreba i posmatrača.