Ispolјavanje simetrije u muzičkom obliku – pitanja metodologije analize
докторска дисертација
Метаподаци
Приказ свих података о записуДокторанд:
Sabo, AnicaФакултет:
Интердисциплинарне студије Универзитета уметностиДатум одбране:
12-09-2014Ментор:
- Marinković, Sonja
- Štefanija, Leon
Чланови комисије:
- Veselinović Hofman, Mirjana
- Šuvaković, Miodrag
- Mikić, Vesna
Сажетак
Doktorska disertacija Ispoljavanje simetrije u muzičkom obliku – pitanja metodologije
analize postavljena je kao muzičko-teorijsko istraživanje fenomena ispoljavanja simetrije sa
akcentom na preispitivanju metodologije analitičkog postupka. Kako se opus Bele Bartoka
smatra paradigmatičnim primerom za ispoljavanje najrazličitijih tipova simetrije, prirodno je
doneta odluka da se analitički uzorak disertacije veže za njegov koncertantni opus.
Konzistentnom primenom metoda analize simetrije utvrđuju se putevi nastanka, vidovi
ispoljavanja i razlozi koji su označili zaokret u poimanju simetrične koncepcije ciklusa u
delima ovog autora. Cilj je da se definiše 1. Ishodište simetrične koncepcije ciklusa (Prvi
koncert za violinu i orkestar), 2. Put ka simetričnoj koncepciji ciklusa (Prvi koncert za
klavir i orkestar) i 3. Afirmacija simetrične koncepcije ciklusa (Drugi koncert za klavir i
orkestar i Drugi koncert za violinu i orkestar).
Teorijska polazišta istraživanja postavljena s...u kroz sučeljavanje izvornih principa
nauke o muzičkim oblicima (A. B. Marks) i teorijske postavke (V. Peričić, D. Skovran, D.
Gostuški, B. Popović). U radu se preispituje definicija pojma muzički tok i posebno njegove
elementarne jedinice – muzičke rečenice. Pored toga, ukazuje se da je za razumevanje
simetrije značajno utvrditi tumačenje pojmova: muzički planovi, muzičke komponente i
njihovi elementi, potpuna i nepotpuna ekvivalentnost (naročito odrednice nepotpune
ekvivalentnosti), granice u muzičkom toku i vidovi njihovog ispoljavanja, zatim razmatranje
tipova izlaganja, određenja i diferencijacije kategorija strukturnog središta i strukturnog
težišta u procesu oblikovanja forme. Sve navedene kategorije se povezuju sa važećom
tipologijom forme a otvara se i prostor za uspostavljanje novih odnosa između različitih
formalnih modela. Simetrije se vezuju za spoznaje koje ukazuju na uređenost i čvrstinu
forme, kao i na skladnost u sadejstvu svih činilaca koji učestvuju u realizaciji muzičkog
toka, a ne samo (čak ne ni primarno) za brojčanu proporcionalnost simetrično postavljenih
segmenata nužno povezanu sa afirmacijom ponavljanja.
Izvođenje simetrije na nivo ključnog uporišta tradicionalne metodologije analize
podrazumeva postavljanje korelacije između geometrijskih pojmova (translacija, rotacija,
refleksija, osa) i muzičke forme. Takođe, klasifikacija vrsta simetrija i njeno ispoljavanje u
procesu oblikovanja muzičkog toka postaju važne odrednice same pojave i nužno zahtevaju
preciziranje. Od suštinske važnosti za spoznaju simetrije u muzičkom toku takođe je
određenje statusa ose simetrije. Kao ključni činilac simetrije ona može biti plasirana na više
načina i dobiti raznorodne funkcije. Ukazano je da osa simetrije često nema jednoznačni
smisao, već isti muzički entitet može dobiti višestruka značenja. Naglašeno je da je za
teorijsko-analitičko razumevanje simetrije u muzičkom obliku bitno uvažiti dva ključna
momenta: 1. postojanje fiktivne ose i 2. raznorodne vidove ispoljavanja dinamičnih
simetrija.
Sagledavanjem Bartokovih dela, na način kako to predložena metodologija sugeriše,
pokazano je da je moguće pratiti proces nastanka, razvoja i napuštanja jedne originalne
koncepcije dramaturgije ciklusa, te da je moguće prepoznati specifičnost kompozicionih
postupaka koji ne bi mogli biti sagledani korišćenjem tradicionalnog analitičkog
instrumentarijuma. Zato se analiza vidova ispoljavanja simetrije u muzičkom toku predlaže
kao inovativni metod koji tradicionalnoj analitičkoj aparaturi daje mogućnost nadgradnje
bez negacije njenih bazičnih postulata.