Циљ овог уметничког истраживачког рада је да се кроз практични рад с учесницима (од којих
већину чине студенти глуме), изнедри и представи метод креирања улога заснованих на
документарном материјалу. На ово је аутора нагнао уочени тренд у савременом српском позоришту да се стварају представе које се не заснивају на већ постојећем драмском тексту, већ за полазиште узимају други/другачији предложак. Као студија случаја у овом раду узете су светковине које се везују за верски празник, а манифестују се кроз световне облике какав је вашар. У овом раду аутор се позива на теоретичаре и практичаре који се сматрају зачетницима документарног позоришта, међу којима важно место у раду заузима Ервин Пискатор, али и редитељи који су се бавили овом врстом позоришта на нашим сценама. Најзначајније место у теоријској поставци заузимају Ханс-Тис Леман, теоретичар постдрамског позоришта, као и практичар и теоретичар Ричард Шекнер и
његово „амбијентално позориште“ (с обзиром на то да је завршни рад – п...редстава смештена у непозоришни простор). Као узоре у раду с глумцима који резултира документаристичким изразом у игри (како је стил глумачке игре назван у овом раду), аутор наводи неколико европских филмских редитеља: Мајка Лија, Ларса фон Трира, браћу Дарден. Кроз следећа поглавља долази се до средишњег и, за овај рад, најважнијег дела у којем је изложена методологија рада поступно и кроз све фазе, онако како се тај процес у раду с учесницима на улогама и одвијао. Најзначајније фазе у раду с глумцима тичу се надоградње документарног материјала уз помоћ импровизација које аутор дели на импровизације за столом (писање на одређене теме) и импровизације у простору. Кроз последња два поглавља аутор износи анализу целокупног рада – представе и свих њених сегмената.
У закључку су изложени резултати до којих се у истраживању дошло, али и недоумице и потешкоће на које се током рада наилазило. Овим радом доказана је основна хипотеза да, када се на студијама глуме обрађује тема лика, овакав вид рада на улози је један од легитимних метода којим се долази до жељених резултата. Читав овај истраживачки поступак (који је резултирао представом у којој је играло преко четрдесет учесника) је имао за циљ да изнедри метод који би могао да се примењује кроз студијске програме глуме на основним или мастер студијама уметничких факултета, другим школама, радионицама, курсевима.
