Програмско-продукционо моделовање образовног програма ТВ Београд у периоду од 1964. до 1980. године, као парадигма друштвено оправдане и медијски успешне едукације

Abstract

Апстракт. У раду се из угла интерпретативне парадигме разматрају две супротстављене образовне концепције (образовање за ослобођење и образовање за конформизам), које реализују образовни телевизијски програми друге половине XX века, али и остали типови савремених телевизијских програма. Образовању које подстиче човека да постигне унутарњу хармонију – еуритмију (истинску културу душе која се заснивала на оплемењености), супротставља се образовање које почива на истом моделу као предузетништво (улагање и очекивање профита), и образује за „живот потрошње“, за конформизам, а не за „живот акције“, за критички приступ и пропитивање темеља система, за оно што омогућује истинску слободу избора и слободу уопште. Главна хипотеза је да образовање одговара духу и телеологији датог времена, те да се телевизијски образовни програм поменутог периода може анализирати као покушај практичне примене одређене друштвене телеологије. У настојању да се сагледају могући углови приступа значењима телевизије у медијском образовању, фокус је на развоју образовног програма Телевизије Београд током шездесетих и седамдесетих година, с посебним аналитичким освртом на компарације са телевизијским програмима и духовном климом која постоји данас. Теоријски део овог рада бави се изучавањем идеја представника друштвено–критичке педагогије (односно педагогије за ослобођење), које су формирале духовну климу раздобља у којем су се конципирали и производили први и најквалитетнији образовни телевизијски програми у свету и код нас, али и учења заговорника педагогије конформизма и конзумеризма, која су се реперкутовала на креирање савремених телевизијских програма. Емпиријски део рада бави се анализом развоја образовног програма Телевизије Београд у периоду од 1964. до 1980. године (са фокусом на програмско–продукционо моделовање образовног, општеобразовног, школског и научног програма), као и упоредном анализом заступљености програмских садржаја Јавног сервиса Радио–телевизије Србије (РТС) и комерцијалних телевизијских емитера са националном покривеношћу, за временски период од 2013. до 2014. године.

Relying on an interpretative paradigm, this study scrutinizes two juxtaposed educational concepts (education for freedom and education for conformism) that are epitomised by educational programmes from the second half of the 20th century as well as through other types of contemporary television programmes. The education for freedom prompts one to achieve an internal harmony – euritmia (a genuine culture of soul which used to be driven by enhancement). The other education follows the same model as enterpreneurship, which entails education for «life of consumerism» and conformism. However, it does not consider several important elements such as: the «life of action», a critical approach, or a challenging of systemic fundamentals, which are components that ensure a genuine freedom of choice and freedom in general. My main hypothesis highlights that education is in tune with the spirit of the age and teleology of society wherein it has been conceited. Therefore, I define the television programme, of the period between 1964 and 1980, as an attempt at a practical application of a particular social teleology. While examining possible approaches to the role of television in media education, I focus on the development of educational progammes produced by the Television of Belgrade during the sixties and seventies of the twentieth century. My analysis puts forth the comparison between those programmes and today's television porgrammes and spirirtual climate. The theoretical part of this study covers the ideas of the representatives of social-critical pedagogy (i.e. pedagogy for liberation) that shaped the spiritual climate of the age during which the first quality programmes were conceptualized and produced both in Serbia and around the world. However, it also covers the scholarship of the proponents of pedagogy of conformism and consumerism that inspire the content of the present-time television programmes. The empirical part of this dissertation provides an analysis of the development of the educational programme produced by the Television of Belgrade between 1964 and 1980 (with focus on production-programming models of educational, school and scientific television programmes). Additionally, the empirical section provides a comparative analysis of the programming of the public broadcaster Radio-Television Serbia (RTS) and commercial broadcasters with national coverage during 2013 and 2014.