АПСТРАКТ
Џејмс Џојс је 1922. године објавио роман Уликс. Пратећи структуру Одисеје, Џојс је Леополда Блума, главног јунака свог романа, учинио својеврсном реинкарнацијом Одисеја, а Даблин са почетка XX века својеврсном реинкарнацијом Старе Грчке. Створивши јунака од такозваног обичног човека у једнако обичном свету, Џојс је на одређени начин поставио темељ модерној поп култури.
Четврт века касније, Џозеф Кембел је објавио књигу «Херој са хиљаду лица» у којој је доказао да митови из различитих цивилизација имају исту структуру. Ту структуру је назвао «мономит», што је кованица коју је исковао управо Џојс. Недуго потом, мономит је постао драматуршка основа већине филмова снимљених у Холивуду. Данас је, пре свега захваљујући својој савршености која га је и сачувала током хиљада година, али и бројним курсевима такозваног креативног писања, видљив скоро свуда: од већ споменутих филмова као што су Ратови звезда, преко бестселера као што је серијал о Хари Потеру до најпопуларнијих видео и...гара као што је Скајрим. Џојсов Уликс је у међувремену задобио довољно патине да у комбинацији са својом неспорном херметичношћу стресе некадашњу етикету порнографије и шунда и постане редован гост на листама најзначајнијих романа двадесетог века. Та популарност је довела и до стварања занимљивог обичаја слављења 16. јуна, дана када се одиграва радња романа Уликс. Тај својеврсни празник се назива Bloomsday и већ деценијама се обележава широм Европе.
Будући да су мономит и поп култура централне тачке мог бављења уметношћу, одлучио сам да за свој докторски уметнички пројекат направим первазивну игру Затамњење у којој ћу једном играчу омогућити да на београдским улицама током једног дана прође путевима Одисеја и Леополда Блума, да постане Херој са хиљаду лица, да осети снагу мономита и да ужива у популарној култури.
Након вишегодишњих припрема, первазивна игра „Затамњење“ је одиграна 16. јуна 2015. године, чиме је по први пут обележен Bloomsday у Србији.
Кроз первазивну игру «Затамњење» представљам и концепт нано спектакла, уметничког пројекта у потпуности прилагођеног публици која у њему учествује, чији утисци потврђују да мономит функционише и у первазивним играма, сасвим новој миметичкој уметности.
ABSTRACT
In 1922, James Joyce published Ulysses. By following the structure of the Odyssey, Joyce made Leopold Bloom, the hero of his novel, a reincarnation of Odysseus аnd early 20th-century Dublin a reincarnation of Ancient Greece. By creating a hero using an ordinary man in an ordinary world, Joyce had, in a way, laid the foundation for modern pop culture.
A quarter of a century later, Joseph Campbell published The Hero with a Thousand Faces, in which he proved that myths from different civilizations share the same structure. He called the structure “monomyth”, a word he borrowed from Joyce himself. Soon, monomyth became the dramaturgic base for the majority of the films made in Hollywood. Today, primarily due to its perfect nature that has enabled it to last for thousands of years, but also thanks to numerous courses in so-called creative writing, it is visible almost everywhere: from the abovementioned films, such as Star Wars, bestsellers, such as the Harry Potter series, to ...the most popular video games, such as Skyrim. In the meantime, Joyce’s Ulysses, with its undisputed hermeticism, has acquired enough patina to dismiss the “pornography” and “kitsch” labels and become a regular item on lists containing the most important novels of the 20th century. The popularity has lead to an interesting custom of celebrating June 16th, the day depicted in Ulysses. The festival is called Bloomsday and has been celebrated annually for decades all around Europe.
Since monomyth and pop culture are the central points of my art-related work, I decided to create a pervasive game, Blackout, for my doctoral art project, which would enable a single player to experience the journeys of Odysseus and Leopold Bloom on the streets of Belgrade, become a Hero with a Thousand Faces, feel the strength of the monomyth and enjoy popular culture.After several years of preparation, the pervasive game „Fade Out“ was played on the 16th of June, 2015, thus celebrating Bloomsday in Serbia for the very first time.
The pervasive game Fade Out introduces the concept of the nano-spectacle, an art project entirely adapted to the participating audience, whose impressions confirm the fact that the monomyth works well in pervasive games, a completely new mimetic art form.
