Невидљиви глас - глумац као наратор на сцени, филму и телевизији

Abstract

АПСТРАКТ У овом раду полази се од претпоставке да је улога наратора за глумца специфична, те да постоје значајне разлике у односу на то како ће се глумац као наратор представити у различитим просторима, медијима и жанровима. Појмови наратор и нарација најпре су сагледани кроз призму теорија књижевности, на првом месту наратологије, уз краћи осврт на семиолошке и антрополошке теорије двадесетог века. Наратолошки и семиолошки приступ нарацији и наративу анализиран је у радовима Мике Бал, Ролана Барта и Шломит Римон-Кенан. Раздвојени су појмови подразумеваног и стварног наратора, дијегетичког и не-дијегетичког наратива, наратора кроз лик и екстра-дијегетичког наратора. У поглављу које бави нарацијом на филму, ауторка се посветила пре свега voice-over нарацији и проблему постојања звука, говора, а затим и не-дијегетичког говора на филму. Примери позоришне нарације укључили су два историјска антипода: античку трагедију и савремено позориште, са акцентом на радове и теорију Питера Брука, Бертолда Брехта и појам постдрамског театра. Бројни телевизијски жанрови у којима је наратор присутан понудили су материјал за закључак о квалитативно другачијем третману нарације на телевизији, посебно у играном и документарном програму. Студију случаја: место и улога наратора у телевизијској играно-документарној серији Иза наслова, ауторка је искористила као мост између теоријског и практичног дела свог уметничког истраживања, које је довело до стварања сценског пројекта Невидљиви глас. Сценарио за овај пројекат и пратећа анализа нуде нам увид у процес уметничког истраживања ауторке и резултат који је остварен на сцени.

ABSTRACT This essay’s original assumption is that an actor will face specific challenges when presenting himself in the role of a narrator, also, that significant differences exist when an actor is being a narrator in different spaces, media and genre. Terms narrator and narration are analyzed from a literary theory point of view, with short insight in semiology and anthropology works of 20th century. Narratological and semiotic approach to narration and narrative is given through essays of Mieke Bale, Rolan Barth and Schlomit Reamon-Kenan. The author separates terms implied and real narrator, diegetic and nondiegetic narrative, character narrator and nondiegetic narrator. In the chapter about narration in film, emphasis is voice-over narration and the general problem with incorporating sound, speech and than, nondiegetic speech in movies. Examples of theatre narration included to historical opposites: Greek tragedy and contemporary theatre, including notably works of Piter Brook, Bertold Brecht and postdramatic theatre theory. Numerous television genres that include appearance of a narrator have offered us means to conclude there is a very different treatment of narration in television, especially in fiction and documentary works. Case study – narrator’s place and role in a fiction/documentary series Iza naslova (Behind the Title) – the author used as a bridge between theoretical and practical segments of her artistic research that led to creation of stage project Nevidljivi glas (Invisible Voice). A script written for this project and analysis that follows, give us an insight in the process of author’s artistic research and a result that was shown on stage.