Иконографија и симбологија Богородичног Покрова-апсидални део олтарског простора - просторна инсталација

Abstract

Овај уметничко-истраживачки рад усмерен је на иконографску тему Покрова Пресвете Богородице, која се тумачи као израз Њене непрестане заштите и посредовања. Покров се сагледава као живи знак божанске љубави и духовне подршке, што омогућава његово савремено разумевање у оквирима теологије, уметности и идентитета православних заједница. Основни циљ истраживања јесте анализа историјског развоја ове композиције и њена актуализација кроз савремене ликовне интерпретације. Истраживање обухвата систематску анализу новгородског и московског типа, са њиховим варијацијама и симболичким мотивима. Посебан акценат стављен је на експериментисање у примени савремених уметничких техника (акрил, јајчана емулзија, позлата акрилним болусом), као и на мултимедијалне поступке који укључују просторне инсталације и монохроматске портретне изведбе. Укључивање Новомученика у композицију Покров Пресвете Богородице отвара простор за нова иконографска решења и доприноси обогаћивању српске уметничке и духовне традиције.

Резултат рада тежи дефинисању српске верзије композиције Покрова, са нагласком на културолошке специфичности и очување духовног наслеђа. Рад је структуриран у четири целине: историјски развој теме, њено место у руском и ширем православном контексту, допринос српској иконографској традицији и примена иновативних техника. У закључку се наглашава значај обликовања препознатљивог српског типа Покрова као доприноса развоју савремене иконографије и очувању духовне баштине.