“ ИДИОТ”, позоришна представа са пролонгираним едукативним деловањем кроз метод стваралаштва у оквиру Позоришта лектира “Владимир Јевтовић”

Abstract

”Искуство Лабораторијума,Одина и Бруковог центра показује да Позориште има шансу да преживи технолошки талас нових медија,уколико се посвети пажња односу Глумац- Гледалац и искористи основна предност: директан сусрет или контакт два људска бића.”1* Позориште Лектира ” Владимир Јевтовић” је модел едукације, нов облик учења, откривања моћи домаће и светске литературе. Савремене комуникације дефокусирају младе да читају. Лектира, књиге уопште, сматрају се досадним напорним и превазиђеним медијумом. Напорним, јер је неопходан пун интелектуално- емотивни капацитет. Досадним, јер нема додатних чулних сензација. И зато нам млади стасавају без читања лектире и речник заувек остаје сиромашан. У сарадњи са професорима српског језика у протеклих пет година смо одабрали књижевна дела и нашим представама обухватили узраст од првих разреда основне школе до матураната средњих школа Додатна атрактивност нашег драмског деловања је радионица након представе у којој сваки појединац из публике има могућност да промени ток приче и тако постане нови Херој, чиме бришемо границу стварног и имагинарног. Након извођења представе глумачки ансамбл има потпуно нов задатак, завеса се не спушта, глумци остају у својим ликовима у којима су играли представу, и из тих карактера одговарају на питања гледаоца. За овакав нов задатак глумцима је неопходан специфичан и нов припремни процес и откривање нових предиспозиција за специфичну драмску едукацију. ”Идиот” Фјодора Достојевског је један од најзначајнијих романа, у појединим деловима света и најпопуларнији. У оквиру ове драматизације фокусирамо се на четири лика: Настасју Филиповну, Аглају Ивановну, Парфена Рогожина и Кнеза Мишкина. Приликом прављења конкретног плана о продукцији представе, уважио сам реална ограничења квалитетне концентрације младих и дефинисао трајање представе у дужини од 45 минута, као и један школски час. Одлука о тој чињеници је пресудна због пажње коју млади човек има, али и због обраде и анализе једног књижевног дела унутар једног школског часа. После одигране представе, глумци остварују директан контакт са публиком, ”руше” тзв. четврти зид. Глумци су спремни за импровизације на договорене сцене. Кроз такву врсту интеракције, и публика и ансамбл је суочен са потпуно новом врстом комуникације која никада пре није постојала, однсоно да гледалац после одгледане представе може да отклони сваку врсту недоумице или да покрене нову драматуршку могућност. 1*) ” Сиромашно позориште” Владимир Јевтовић; Научна књига Београд, 1992. По први пут у позоришту сваки гледалац, ученик или професор могу да се на овакав начин заиграју неким драмским делом. Предмет овог истраживања је управо дефинисање различитих фаза процеса у припреми неког књижевног или драмског дела у новом методу. То је облик форум театра у коме појединац може да да драматуршку или редитељску инструкцију, после које глумци кроз импровизацију мењају развој драмске радње или доносе нове расплете. На сцени се на иницијативу глумаца придружује појединац који је дао инспиративан предлог и на такав начин постаје нови Херој, у новом потпуно аутентичном Путу Хероја 2*. У тим наредним сценама, односно етапама -решавајући успешно, одређене загонетке или конкретна питања, прелази на следећу цену, етапу Пута Хероја. Тако уствари заједно присуствујемо нечему што подсећа на видео игру, али уживо, унутар позоришта. Принцип константне замене ”госта” на сцени је пожељан, и лако остварив. На овај начин активирамо потенцијале које до сада нисмо користили. За сваког нашег гледаоца, стечено искуство одгледане представе, а можда и уз предходно прочитану књигу, обезбеђује активирање механизама који вероватно нису коришћени. Овај потпуно нов приступ или метод за глумце и публику активира интересовање за откривање нових дејстава књижевности и драме. ”Идиот” Достојевског интезивном драмском радњом и узбудљивим сплетом тешких емотивних доживљаја обнавља интерес за ово ремек дело књижевности, али кроз продужено деловање у оквиру Позоришта Лектира и тако омогућава гледаоцу нову димензију. Ученик, професор или било који наш гледалац после сусрета са овим методом открива нове моћи драме и обнавља интерес за било које дело књижевности, јер је први пут, вероватно, имао прилику да се сам активира у драмском деловању. Исправно је препустити се новом облику учења, у коме је могуће открити нове Хероје. Кључне речи- 2*) “ Херој са хиљаду лица“ , Џозеф Кембел; Библиотека Златно руно , 2018.

”The experience of the Laboratory, Odin and the Brooke Center shows that the Theater has a chance to survive the technological wave of new media, if attention is paid to the Actor-Viewer relationship and the basic advantage is used: direct encounter or contact between two human beings." 1* Literature Theater "Vladimir Jevtović" is a model of education, a new form of learning, discovering the power of domestic and world literature. Moderncommunications defocus young people to read. Reading, books in general, is considered a boring hard and outdated medium. Hard, because full intellectual and emotional capacity is necessary. Boring, because there are no additional sensory sensations. And that is why our young people grow up without reading, and the vocabulary remains poor forever. In cooperation with Serbian language teachers in the past five years, we have selected literary works and our performances have covered the age from the first grades of primary school to high school graduates. An additional attractiveness of our dramatic work is the workshop after the play, in which each individual from the audience has the оpportunity to change the course of the story and thus become a new Hero, thus erasing the border between the real and the imaginary. After the performance, the acting ensemble has a completely new task, the curtain does not come down, the actors remain in their characters in which they played the play, and from those characters they answer the questions of the audience. For such a new task, the actors need a specific and new preparatory process and the discovery of new predispositions for a specific drama education. "Idiot" by Fyodor Dostoevsky is one of the most important novels, in some parts of the world and the most popular. Within this dramatization, we focus on four characters: Nastasja Filipovna, Aglaja Ivanovna, Parfen Rogožin and Knez Miškina. When making a specific plan for the production of the play, I took into account the real limitations of the quality concentration of young people and defined the duration of the play in the length of 45 minutes, as well as one school hour. The decision on that fact is crucial because of the attention that the young man has, but also because of the processing and analysis of one literary work within one school hour. After the play, the actors make direct contact with the audience, "destroying" the so-called fourth wall. The actors are ready to improvise on the agreed scenes. Through this type of interaction, both the audience and the ensemble are confronted with a completely new type of communication that has never existed before, that the viewer can remove any kind of dilemma or start a new dramaturgical possibility after the play. 1*) “Poor Theater” Vladimir Jevtović; Scientific book Belgrade, 1992 For the first time in the theater, every spectator, student or professor can play a play in this way. The subject of this research is precisely the definition of different phases of the process in the preparation of a literary or dramatic work in a new method. It is a form of forum theater in which an individual can give a dramaturgical or directing instruction, after which the actors, through improvisation, change the development of the dramatic action or bring new plots. At the initiative of the actors, an individual who gave an inspiring proposal joins the stage and in that way becomes a new Hero, in the new completely authentic Path of the Hero 2*. In these subsequent scenes, that is, stages - by successfully solving certain puzzles or specific questions, he moves on to the next scene, the stage of the Path of the Hero. So, in fact, together we attend something reminiscent of a video game, but live, inside the theater. The principle of constant replacement of the "guest" on the stage is desirable, and easily achievable. In this way, we activate potentials that we have not used so far. For each of our viewers, the experience gained from watching the play, and perhaps with a previously read book, ensures the activation of mechanisms that were probably not used. This completely new approach or method for actors and audiences activates interest in discovering new effects of literature and drama. Dostoevsky's "Idiot" with an intense dramatic action and an exciting mix of difficult emotional experiences renews interest in this masterpiece of literature, but through prolonged action within the Literature Theater and thus enables the viewer a new dimension. After encountering this method, the student, professor or any of our viewers discovers new powers of drama and renews interest in any work of literature, because for the first time, he probably had the opportunity to activate himself in dramatic action. It is right to indulge in a new form of learning, in which it is possible to discover new Heroes. Key words - from literary work to drama and workshop work, theater of new education, The Path of the Hero, new Heroes - proposers of new dramatic plots, actors as the main bearers of the play and educators, each spectator as a potentially new Hero, "Idiot" as an occasion for workshop work in creating an authentic new Path of the Hero. 2 *) "Hero with a Thousand Faces", Joseph Campbell; Golden Fleece Library, 2018.