Осврт: Метаморфоза индивидуалног и колективног сећања - изложба слика
doctoral project
Metadata
Show full item recordAuthor:
Мицић Марјановић, Анђела Љ.Faculty:
Факултет примењених уметностиDate Issued:
12-04-2022Advisor:
Лађушић, Марко Р.Committee members:
- Грубанов, Иван Ј.
- Здравковић, Драган Б.
- Кнежевић, Радомир
- Оташевић, Бојан
Abstract
,,Не постоји боље место од успомена.” – Иво Андрић
Проучавајући време, његову промену и кретање, нарочито прошлост као битну компоненту за друштво и појединца, желела сам да уметника и његово стваралаштво укључим као битног чиниоца.
Уметник као неизбежни учесник, кроз своја дела, репрезентује нам промене, бележи и чува чињенице прошлости. Такође, истражујући сећања, неизбежно је поменути колективно и индивидуално памћење, наметнута и лажна сећања. Памћење склапа различите садржаје прошлости у смислену целину, селективно чувајући једне а заборављајући друге информације. На тај начин градимо свој лични идентитет и поглед на свет. Прошлост је неминовно осуђена на промене под утицајем друштва, политике, личних ставова, али и неизбежно под сталним утицајем заборава. Предмет уметничког докторског пројекта је истраживање процеса транспоновања постојећих историјских фрагмента и њихова модификација у одређену ликовну целину, цртеж или слику. Сам пројекат представља вид метаморфозе одређ...еног историјског чина, обрађен кроз ретроспективну анализу. Сећање као тема, неизоставно намеће емоционални доживљај фотографије јер је она коришћена као трансфер успомена. Битан сегмент у овом истраживању, преиспитивању, јесте улога емоционалног памћења. Осим бављења визуелним карактеристикама, анализа радова заснива се и на њиховом разматрању у односу на друштвено-политички, историјски, социјални концепт. Кроз ликовне елементе, аутор податке до којих је дошао обрађује више пута кроз различите ликовне технике, осврћући се на исту сцену више пута градећи њену метаморфозу, желећи да истражи формате свести и подсвести, сећања и заборава и на који начин уметник кроз своје дело може допринети томе. Истраживање је рађено како на сопственом примеру тако и на примеру данас активних уметника.
Кроз изложбу слика представићу принцип на који начин је кроз рад функционисало моје сећање, и у ком смеру се оно мењало.