Концепт овог уметничког пројекта представља преиспитивање места које савремена технологија има у нашим свакодневним животима, призивајући рушење баријера, граница и омеђених простора између технологије и модерног друштва. Истраживање је инспирисано поремећеном равнотежом између машине и човека у вештачки створеној садашњици (индустријској утопији) која обилује производима постиндустријског потрошачког друштва. Полазиште овог интердисципинарног уметничког истраживања је „Бесформност: водич за кориснике“ (Yve-Alain Bois, Rossalind E. Krauss), дело које је сугерисало оригинално разграничење модернизма и постмодернизма. Књига се фокусира на идеју безобличности као ослонац новог начина систематизације категорија (пост)модерне уметности, говорећи о разумевању уметности и живота људи у савременом добу такозваног хаоса, као и o промени потребној за разумевање савремене уметности. Свако од четири основна поглавља ове књиге (Базични материјализам, Хоризонталност, Пулс, Ентропија), доследно измич...е затвореној форми једнозначног, стално се преплићући и у узајамном односу стварајући нови облик бесформног. Друго полазиште овог истраживања је „Друштво спектакла“ (Guy Debord), дело које није изабрано због идеолошког представљања ситуационистичке интернационале из шездесетих година прошлог века, већ због занимљиве слутње, односно предсказања судбине људског друштва условљене последицама технолошке и дигиталне револуције. Вишемедијски рад „Крици шкарта“ састоји се од три основна елемента: кинетичке инсталације, статичне инсталације (енформел слике) и видео-рада. Њихова композиција предочава теоријску основу постмодернизма и садржи четири основна начина приказивања бесформности. Истинска улога ове вишемедијске инсталације је враћање, или транспозиција, на првобитно стање, односно афирмација физичког материјализма на рачун његовог естетског аспекта. Бесформност се одиграва испод површине и кроз њу, указујући при томе да је главни проблем за све који хоће да покажу, донесу или ослободе бесформност – транспозиција. Да би нешто опстало ван света форме, потребан је предмет који континуирано опстаје као процес, јер ће управо тај процес онемогућити наметање форме било које врсте. Тај процес ће, у исто време, алудирати на друштвену свест модерног света, на настанак хаоса као транспозиције некада нормалног, уређеног, системског друштвеног мира.
The concept of this art project is to re-examine the place that modern technology contains in our everyday lives, calling for the breaking down of barriers, borders and limited spaces between technology and modern society. This research is inspired by the shaky balance between machine and man in the artificially created present (industrial utopia) in which the products of post-industrial consumer society abound. The first foundation for this interdisciplinary artistic research is Formlessness: a user guide (Yve-Alain Bois, Rossalind E. Krauss), a work that suggested the original distinction between the modern and postmodern eras. The book focuses on the idea of formlessness as a basis of a new way of systematizing the categories of (post)modern art, talking about understanding of art and life of people in the modern age of so-called chaos, and about the change necessary for understanding contemporary art. Each of the four basic chapters (Basic materialism, Horizontality, Pulse, and Ent...ropy) constantly eludes the closed form of the unambiguous, constantly intertwining and, in a constant mutual relationship, creating a new form of the formlessness. The second foundation for this research is Society of Spectacle (Guy Debord), a work that was not chosen because of the ideological presentation of the situationist international from the 1960s, but because of an interesting foreboding, i.e. predicting the fate of human society befell the technological and digital revolutions. Shouts of Scrap as a multimedia work consists of three primary elements: kinetic installation, static installations (enformel paintings) and video-work. Their composition revisits the theoretical basis of postmodernism and contains four basic ways of representing formlessness. The true role of this multimedia installation would be to restore or transpose to the original state, i.e. to reaffirm the purpose of physical materialism on account of its aesthetic aspect. Formlessness takes place below and through the surface, pointing out that the main problem for anyone who wants to show, bring or release formlessness is, in fact, transposition. In order for something to survive outside the world of form, an object that continuously survives as a process is needed, because that process is what will make it impossible to impose form of any kind. That process will, at the same time, allude to the social consciousness of the modern world and the emergence of chaos that has become a transposition of the once normal, orderly, social systemic peace.
