"АГАМЕМНОН" (представа) - трансформација гласа и покрета као основа за сценску поставку античке трагедије

Abstract

АПСТРАКТ Предмет овог уметничког истраживачког рада јесте интерпретација стиха кроз употребу гласа и покрета као основних средстава глумачког израза. Трансформације гласа и покрета представљају основ за инсценацију античке трагедије у овом раду. Као модел и текстуално упориште узето је прво певање Есхилове Орестије, Агамемнон. Коришћене методе: Акценатско-логичка анализа текста, Процес удаљавања од језичког претекста (стварање глумачког метајезика), Декомпоновање текстуалног садржаја, Елиминација текстуалног садржаја, Метода рада на вокалима, имале су за циљ да применом у практичном делу рада активирају емотивни и симболички садржај текста у глумачкој интерпретацији стиха. Најзначајније фазе у раду са учесницима тичу се употребе гласа (звука, вокала, слога, речи, вокалских група, онеобиченог текста, оригиналног текста) и покрета који симболички, али и у служби говора има трансформацију од геста, преко покретне слике и позе до ритуалног транса. У овом раду ауторка се позива на филозофе и теоретичаре који се сматрају зачетницима кад је у питању разматрање постанка и развоја античке трагедије (Аристотел, Милош Н. Ђурић), професорима који се из сфере дикције баве интерпретацијом стиха (Бранивој Ђорђевић и Радован Кнежевић) као и на два позоришна редитеља – Питера Хола и Петера Штајна, чије су представе, ослањајући се на постулате античке трагедије, постала велика уметничка дела. Ауторка хронолошки излаже целовиту анализу практичног рада и њених најзначајнијих делова. У закључку се презентују резултати до којих се у истраживању дошло, потешкоће на које се током рада наилазило као и уметнички допринос. Овим радом доказана је основна хипотеза да, када се на трећој години студија глуме, на предмету Дикција, обрађује Техника обраде стиха у интерпретацији, овакав вид рада је један од могућих метода којим се долази до жељеног резултата. То је тачно утврђена, прецизна говорна радња, где се у први план истиче емоционалност и подстиче индивидуалност у глумачком изразу не скривајући се иза напамет наученог текста. Резултат практичног рада је представа у којој је учествовало шест студената глуме, шест професионалних глумаца и два музичара. Примарни циљ истраживања је долажење до аутентичног, музикалног, трагичког говора у стиху. Други циљеви су: освестити значај звука, вокала и ритма при интерпретацији стиха античке трагедије; постављање аудитивне перцепције у равноправан положај са визуелном; подстицање емотивног садржаја код студената глуме и професионалних глумаца на основу примене наведених метода; синхронизација говорне и физичке радње у интерпретацији стиха анитичке трагедије на примеру првог певања Агамемнон Есхилове трилогије Орестија; подстицање креативности у интерпретацији других врста стиха.

ABSTRACT The subject of this art research is the interpretation of verse through the usage of voice and motion as the basic tools of acting expression. Transformations of voice and motion are the basis for the scene realization of an ancient tragedy in this research. The first play from Aeschylus’ Oresteia, Agamemnon has been selected as the model and textual foundation. Employed methods were the following: accent-logical textual analysis, the process of distancing from the lingual pretext (the creation of the metalanguage of acting), decomposing of the textual content, elimination of the textual content, and the method of vocals operation. All of them aimed to illuminate the emotional and symbolic content of the text in actor’s interpretation by way of their application in the practical part of the research. The most significant phases in working with the participants concerned using the voice (sound, vocal, syllable, word, vocal groups, estranged text, original text) and motion that symbolically, but also in the service of speech, possess transformation of gesture, over motion picture and pose to ritual trance. In this research the author cites the philosophers and theoreticians who are regarded as the founding thinkers concerning the question of analyzing the beginning and development of ancient tragedy (Aristotle, Miloš N. Đurić), the professors who dealt with verse interpretation from the aspect of diction (Branivoj Đorđević and Radovan Knežević), as well as two theater directors – Peter Hall and Peter Stein, whose plays, resting on the pillars of ancient tragedy, have become great works of art. The author chronologically presents the complete analysis of the practical work and its most important parts. The conclusion displays the results, difficulties, and artistic contribution of the research. This research proves a basic hypothesis that, when dealing with “Techniques of verse analysis in interpretation” in the subject of Diction at the third year of acting studies, this way of operating is among potential methods of obtaining the desired result, and that is correctly established, precise speech act which primarily emphasizes emotionality and encourages authorship in acting expression without hiding behind a memorized text. The result of the practical work is a play in which six students of acting, six professional actors, and two musicians took part. The primary aim of the research is reaching an authentic, musical, and tragic speech in verse. Other aims included elucidating the significance of sound, vocal, and rhythm in interpreting ancient tragedy’s verse; placing auditive perception in equal position with visual perception; encouraging emotional content in the students of acting and professional actors based on the application of the mentioned methods; synchronizing speech and the physical act in interpreting ancient tragedy verse in the example of the first play of Agamemnon from Aeschylus’ tragedy Oresteia; encouraging creativity in interpretation of other types of verse.