„ВРЕМЕВИДАЦ – мулти аудиовизија“

Abstract

Идеја за реализацију овог докторског умјетничког пројекта настала је из знатижеље за откривањем нових изражајних могућности, као и могућности медијског проширења филма у простору, времену, наративу и значењу, уз помоћ мултиплицираних екрана, од којих је сваки полиморфно издијељен на више квадрата, у зависности од драматуршких ситуација и њихове улоге да преко мултиспацијалних и мултитемпоралних структура филма допринесу бољем истраживању, доживљају и схватању феномена времена. Један од главних задатака у овом раду је био да опредметим вријеме, које нема физичке особине, визуелним средствима – простором вишеструких екрана, и да представим дејство које тај простор, уз помоћ звука и покрета, остварује на временску перцепцију. Интригантан проблем истраживања у овом раду је и однос времена и простора, који у многим теоријама представљају нераздвојиву цјелину. Времевидац ‒ мулти аудиовизија је интердисциплинарни умјетнички пројекат, умјетничко и теоријско истраживање које је довело до реализације четвероструког играно-експерименталног (проширеног) филма Времевидац, чији сам идејни творац и моноаутор. Предмет овог докторског умјетничког пројекта представља умјетничко истраживање феномена времена, као једног од основних конститутивних елемената како филма, тако и живота. Осим истраживања феномена времена, помоћу филма као хеуристичког инструмента, циљ ми је био да аудиовизуелним средствима представим своју ауторску умјетничку дефиницију времена, која се ослања на традицију временске свијести Аурелија Августина. Посебну пажњу сам посветио филмском времену као јединственој мултитемпоралној структури која у себи сажима разне врсте времена. Желио сам такође да истражим стваралачки феномен фантазије у умјетности, односно снове, њихово чулно поријекло и когнитивни значај, као и њихов дисконтинуирани однос са временом, који можемо схватити као антивријеме.

The idea for the realization of this doctoral art project arose from curiosity to discover new expressive possibilities, as well as the possibility of media expansion of film in space, time, narrative and meaning through multiplied screens, each of which is polymorphically divided into several squares depending on dramaturgical situations and their roles, to contribute to a better exploration, experience and understanding of the phenomenon of time through the multispace and multitemporal structures of film. One of the main tasks in this work was to objectify time, which has no physical properties, by visual means, through the space of multiple screens, and to present its effect on time perception with the help of sound and movement. An intriguing research problem in this work is also the relationship between time and space, which in many theories represent an inseparable whole. Vremevidac – multi audiovision is an interdisciplinary art project, an artistic and theoretical research which has led to the realization of a quadruple feature-experimental (expanded) film Vremevidac of which I am the conceptual creator and the sole author. The subject of this doctoral art project is the artistic research of the phenomenon of time, as one of the basic constitutive elements of both film and life. In addition to exploring the phenomenon of time, using film as a heuristic instrument, my aim was to use audiovisual means to present my artistic definition of time that draws on the tradition of time consciousness of Aurelie Augustine. I paid special attention to film time, as a multitemporal structure that sums up various types of time. I also wished to explore the creative phenomenon of fantasy in art, that is, dreams, their sensory origin and cognitive significance, as well as their discontinuous relationship with time, which can be understood as anti-time.