"ЈА САМ ПТИЦА, ЈА САМ СВЕ! - Биографска уметничка слика као повод за инсценацију позоришне представе"

Abstract

Циљ овог докторског уметничког пројекта био је стварање аутентичне драмске представе. У овом раду реч је о начину стварања метатекста принципом прожимања различитих облика уметности, где сликарство представља полазни елемент, који се подвргава структуралној конструкцији драмске уметности, а конкретна драмска радња бива инспирисана сликом као мотивом, при чему се остварује интерактивност. Примат у овом раду дат је телесном изразу (покрету, телесној експресији). Тема и експресија унутрашњег живота лика у овом раду инспирисани су биографским сликама Фриде Кало (Magdalena Karmen Frida Kalo Kalderón) преведеним у сценски језик богат симболима. Крајности које карактеришу живот Фриде Кало билe су инспирација и повод да се у раду оживи њен лик. У овом раду, када је реч о глумачком изразу, инсистира се на спајању глуме проживљавања по Станиславском (Константи́н Серге́евич Станисла́вский), која се ослања на то да глумац проживљава токове који имају развоје, кулминације, падове и телесне експресије глумца који тумачи лик Фриде Кало, која је инспирисана естетиком немачке кореоредитељке Пине Бауш (Philipine Bausch). Узори у теорији и пракси поред Пине Бауш и Станиславског јесу и: Јован Путник, Јосип Кулунџић, Боб Вилсон (Robert Wilson), Јан Фабр (Jean Fabre), Јежи Гротовски (Jerzy Marian Grotowski) и Димитрис Папајоану (Δημήτρης Παπαϊωάννου). Експресионизам као правац његови постулати и третирање симбола су од изузетног значаја за овај рад, јер сваки симбол употребљен у раду везан је за одређену идеју и осећаје. Овај докторски рад ослања се на теоријски метод, који подразумева анализу, изучавање литературе и проучавање глумачких метода, који су омогућили свеобухватнији и разноврснији приступ овом истраживачком раду; компаративни метод који истражује вербални и невербални принцип у позоришту; емпиријски метод који подразумева анализу и бележење токова настајања сценског материјала на пробама; синтетички метод који подразумева првенствено синтетизовање сликарства и драмске радње; аналитичко-интерпретативни метод који подразумева анализу и тумачење процеса истраживања и добијених резултата. Овај писани рад заснива се на аутентичном уметничком поступку одређеном личним афинитетима и интересовањима.

The aim of this PhD artistic project is the creation of an authentic drama play. It is about the creation of the metatext by the principle of entwining different forms of art, where the painting is the starting point, being disposed to structural construction od the drama art, therefore, the very drama plot is inspired by an image as a motive, thus maintaining interactivity. The primal emphasis of this work is put on body expression (move, body expression). The theme and the expression of the character’s internal world are inspired by the biographic photos of Frida Kahlo, transformed into the language of a scene, symbols enriched. The extremes that characterize Frida Kahlo’s life serve as an inspiration and initiation her character to be brought to life in this work. In terms of the artistic expression, the accent is put on merging the acting of living and experiencing, according to Stanislavski, meaning that the actor experiences the flows, which have their course of rise and fall, culmination and downfall and the body expression of an actor interpreting the character of Frida Kahlo, inspired by the esthetic work of German choreo- director Philipine Bausch. Beside Stanislavski and herself , the role models in theory and practice are Jovan Putnik, Josip Kulundzić, Robert Wilson, Jean Fabre, Jerzy Grotowski and Dimitris Papaioannou. Expressionalism as a form, its postulates and treatment of symbols are of great significance for this work, because each symbol used, is closely related to some idea and sensation. This PhD work relies on theoretical method which comprises analysis, bibliography work and actors’ method study, thus enabling more comprehensive and versatile approach to this research work; Comparative method which explores verbal and non-verbal principle in the theatre; Emphirical method which means analysis and writing down the way of stage material creation during rehearsals; Synthesis method which means the synthesis of painting and drama plot; Analytic-interpretative method which means the analysis and interpretation of the research process and its accomplished results.This written work is based on authentic artistic procedure, determined by personal aspiration and pursuance.