НАСТУПИ И РЕПЕРТОАР ХОРА „ОБИЛИЋ“ НА ДРЖАВНИМ СВЕТКОВИНАМА ПОСМАТРАНИМ КАО КУЛТУРАЛНО ИЗВОЂЕЊЕ, А КАО РЕПРЕЗЕНТАТИВАН ПРИМЕР УЛОГЕ ХОРСКОГ ПЕВАЊА У ОБЛИКОВАЊУ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СРБИЈИ ПОСЛЕ 1989. ГОДИНЕ

Abstract

Окончање Хладног рата 1989. године довело је до урушавања државног социјализма у свим земљама Источне Европе, а социјалистичка Југославија није била изузетак. Услед таквих политичких околности, национални идентитет постао је тема од прворазредног значаја. Један од кључних фактора у процесу обликовања националног идентитета у Србији тога доба биле су и државне светковине, које се у дисертацији посматрају као културалне изведбе. Прецизније, реч је о јавним догађајима – извођењима, чији је циљ репрезентовање одређених вредности које државна политика препознаје као пожељне. Њихова сврха, а то је случај и са свим осталим видовима културалних изведби, није иманентно уметничка, већ је вануметничка намена у првом плану. Предмет овог рада јесу наступи и репертоари Академског хора „Обилић“ на државним светковинама у Србији након 1989. године и њихова корелација са процесом обликовања националног идентитета. На избор репрезентативног примера утицала је чињеница да је поменути ансамбл учествовао на веома значајним културалним изведбама овог периода. Неке од њих временом су постале права парадигма тадашњег друштвено-историјског тренутка, пре свега она одржана 1989. године на Газиместану, поводом обележавања шест векова од Косовске битке. Поред тога, у раду се сагледавају и друге државне светковине, па се кроз хорске наступе, политичке говоре и друге елементе инсценација, испитује однос државне политике према националном идентитету. На тај начин прате се и осцилације, заокрети, или пак континуитет доминантног идеолошког дискурса. У складу са теоријским принципима студија извођења, приступ теми је интердисциплинаран, уз уважавање релевантних изведбених феномена и специфичности, а то су: телесна коприсутност, аутопоетичка повратна спрега, трансформативност, лиминалност, капацитет за креирање заједнице и политичност.

End of the Cold War in the 1989th brought about many changes, including collapse of the state’s socialisms in all Eastern European countries, including socialist Yugoslavia. Within these political circumstances, national identity emerged as the top priority issue. One of the key factors in shaping national identity in Serbia of those times were state-organized ceremonies which are in this dissertation treated as cultural performances. More precisely, those were public events which main aim was to present certain values promoted by the state. Their purpose, as with the other types of cultural performances, was not exclusively artistic, but predominantly non-artistic. This thesis is focused on performances and repertoires of the Academic Choir Obilic at state-organized ceremonies in Serbia after 1989th, and their correlation with the process of shaping national identity. Decision to select this ensemble as representative example was influenced by the fact that choir Obilic participated in some of the most important cultural performances of the period. Nowadays, few of these ceremonies are perceived as the paradigm of the whole socio-historic context, and definitely the most remarkable one among them is the 600th Anniversary of the Kosovo battle. In addition to this cultural performance, thesis also observes other state-organized ceremonies, and through the choir performances, political speeches, and other staging elements examines state-promoted political attitude towards national identity. This approach allows us to track oscillations, shifts or continuity of dominant ideological discourse. In line with theoretical principles of the performance studies, thesis employs interdisciplinary approach with respect to the essential features of any performance, such as bodily co presence, autopoietic feedback loop, transformativity, liminality, community creating capacity and politicalness.