Хармонија различитости, Амбијентална поставка скулптура
umetnički projekat
Metapodaci
Prikaz svih podataka o zapisuDoktorand:
Бричић, Јелена Г.Fakultet:
Факултет примењених уметностиDatum odbrane:
23-06-2020Mentor:
Чпајак, Горан Ж.Članovi komisije:
- Јулијана, Протић М.
- Денић, Десимир Ж.
- Лазовић, Мирослав С.
- Петровић, Душан
Sažetak
Додир је за глуве особе „чуло слуха“.
Као особа, којој је ускраћено чуло слуха, желела бих да путем овог уметничког пројекта, направим паралелу између људи, који чују, и особа сличних мени, односно особа којима је чуло слуха ускраћено. С обзиром на то да је поље моје уметничке делатности повезано са вајарством, у овом раду сам се ограничила на ликовне ствараоце, који имају нормалан слух и оне, који имају оштећено чуло слуха. Уместо да чујем, ја звукове осећам кроз вибрацију, па услед немогућности да у потпуности доживим звукове око себе, надарена сам могућношћу да звукове „чујем“ неким другим чулима, попут синестезије. Захваљујући њеном постојању, уметници, као што сам ја, имају могућност да, мешањем чула и геометријских осцилација, на пример, повезују доживљаје звукова и тонова.
Синестезија је, дакле, једно посебно стање, у коме људи (у овом случају уметничке душе) имају могућност да креирају необичне везе између различитих чула. Глуве особе, на пример, повезују чуло вида и чуло сл...уха. То значи да се синестезијски пренос информација креће од нижих чула ка вишим, омогућавајући на тај начин особама са оштећеним чулом слуха да, на своје начине, доживе звукове око себе.
Предмет овог докторског уметничког пројекта повезан је са приказивањем начина, на које геометријски облици могу допрети до „ушију уметника“, односно предмет рада је повезан са приказивањем начина, на које уметници „чују“ и осећају звуке приликом уметничког стварања. Инспирисана сопственим радовима, идеју за овај уметнички пројекат почела сам тражити у размишљањима о постојању везе између „апстрактног“ и „реалног“, чија је међусобна условљеност временом постала основа мог стваралачког рада и жеље за креирањем нових и сложенијих облика.
Методолошки приступ истраживању заснива се на спознаји уметности као посебне људске делатности, у којој је најважнија човекова моћ обликовања, уз комбинацију најдубљих мисли и осећања, чији је резултат смислена творевина нарочите вредности – уметничко дело које изазива осећање пријатности, угодности и лепоте. Уметничко дело које осваја својом сложеношћу, а истовремено и јединственошћу.
Обрађивањем камена, односно обликовањем камених скулптура и осећањем вибрација током њиховог обрађивања, желим да покажем да и глуве особе могу да „чују“ и да осете звукове око себе. Природа је таквим особама одузела једно чуло – чуло слуха – али је зато омогућила да нека друга чула буду развијена.
Основни циљ овог докторског уметничког пројекта повезан је са дочаравањем звукова помоћу ликовних елемената. Циљ пројекта повезан је са тежњом аутора да, кроз вајарство и различите уметничке покрете, покаже да и глуве особе могу да „чују“, као и да они, као и сви здрави људи, имају осећај за слух. Основни циљ овог рада, дакле, представља, уметничка игра са човековим чулима и њиховом перцепцијом.
Скулптуре од камена треба да буду показатељ да уметник може чути звукове обликовања. Стваралац уметничког дела није роб стварности, не жели да је дословно следи, него је превазилази својом маштом, својим даром је гледа другачијим очима и, сходно томе, та стварност у делу које ствара – постаје сасвим преображена и надограђена визијом ствараоца. Уметничко дело је духовна творевина у коју уметник, у тренутку надахнућа, уноси своју мисао, осећања (емоције) и машту (имагинацију, фантазију) и намењује је човеку, било ком и из било ког времена. Свако уметничко дело је непоновљива, никад иста духовна творевина.
Очекује се да ће скулптуре од камена приказати начине на које глуви уметници обликују своја дела. Оне треба да покажу начине на који један уметник чује вибрације настале услед брушења камена и начина на који настају јединствене творевине. Очекује се да скулптура од камена „говори“ и да представи један вид комуникације између ње и ствараоца. Израђене скултпуре треба да покажу да и глуве особе могу чути, као и да имају осећај за слух. Очекује се да ће бити доказано и да су глуве особе део заједнице и да и они, као и„нормални“ људи, користе исти језик, деле иста веровања, имају своју традицију, правила понашања и најбитније од свега чују и осећају исте звукове, само свако од њих на себи својствен начин.