Дугометражни анимирани филм "Прича о Мики мраву": Функција филмског сценарија у процесу адаптирања прозе у анимирани филм

Abstract

Када је у питању пракса, етапе развоја анимираног филма су јасне: идеја, синопсис, сценослијед, филмски сценарио, стори борд као дијелови превизуелизације те продукција и постпродукција које су условљене техником којом се филм израђује. Са друге стране, анализи рада на анимираном филму је могуће приступити са онолико страна колико постоји његових компоненти. Сценарио у анимираном филму представља основу структуре на којој почива наратив. Неке форме анимираног филма (ненаративне) због своје првенствено визуелне суштине, одбијају овакав приступ, те функцију структуре код њих преузимају стори борд или layout. За сценаристу који треба да адаптира прозно дјело у анимирани филм, неопходно је познавање продукционих околности у којима ће филм настајати, те технике филма. За разлику од играног филма гдје постоји шанса за више дублова једног кадра, у класичном анимираном филму је неопходно детаљно испланирати сваки кадар у предпродукцији. Педесетоминутни филм „Прича о Мики мраву“ покушава да ревитализује класичну 2д анимацију. Иако инсистира на неправилностима насталим цртањем руком, постпродукција је знатно поједностављена дигиталним путем. У драматуршком смислу, ово је филм за дјецу класичног наратива, цикличне структуре са аспирацијама ка бајковитом тумачењу свијета.

When we deal with practical issues, it is easy to define developement stages of the animated film: idea, synopsis, treatment, screenplay, story board as phases of previzualization – and production and post-production conditioned by specific technique by which the film is to be done. On the other hand, we can approach to the analysis of the work by as many point of views as there are its components. Screenplay for the animated film is a foundation of the narrative structure. Some forms of the animated film (mostly non-narrative) because of their visual essence neglect this kind of appraoch, and their structure function is taken over by story board or layout. For a screenwriter who writes literary adaptations in the animated film, it is necessary to be familiar with the production issues of the film and to know the technique the film will be done with. Unlike feature films where there is a possibility of several takes of the same shot, in classical 2d animation it is necessary to plan each shot in the pre-production. Fifty-minute animated film “Story about Mika the Ant“ tries to renovate classical 2d hand-drawn animation. Even if technique is planned to be “imprecise drawing“, digital post-production simplified the entired process. In terms of dramaturgy, it is a children film with classical narrative, circled structure and fairy-like point of view.