Медији као културолошки феномен: од Маршала Маклуана до Пола Вирилија

Abstract

Резиме

Испитивања која смо предузели у овом раду у функцији су критичког промишљања феноменолошког, културног, друштвеног, политичког, уметничког и историјског аспекта употребе медијских технологија и медија. Вишедимензионални карактер испитивања медија заснован је на диференцирању онтолошке (технички свет медија) и онтичке природе медија (дериватни универзум виртуелних појава). Измена статуса реалности посредством медијских технологија и резонанца експанзивног онтолошког ентитета медија са човековим сензоријалним и неуролошким системом, условиле су истраживање праваца последичних промена: слабљење идентитета; корпоративну апропријацију и експлоатацију човекове онтологије као и структурно позиционирање медија у контексту друштвене владавине дискурзивног режима која је условила њихову комплетну активност: системско деловање и перформативне моделе. Предмет испитивања у раду представљали су увиди Маршала Маклуана (Marshall McLuhan), Жана Бодријара (Jean Baudrillard), Пола Вирилија (Paul Virilio) и Дивне Вуксановић, чији истраживачки етос, оличен у перманентној критици наше историјске ере, карактерише суочавање са највећом опасношћу по човечанство, мишљеном у Хајдегеровом (Heidegger) кључу. Наше истраживање је показало да су доминација и моћ засноване пре свега на развоју војне технологије, комуникационе технологије и средстава репрезентације, у процесу сциентификације који је измакао могућностима одвајања од технолошки ограничене рационалности и разборитог консензуса грађана у погледу практичне контроле њихових судбина. У току је трансформација и нестајање људске онтологије које се одиграва у троуглу: рат, технологија, наука крајности и екстремизма (био и техно-инжењеринг), у условима у којима је виртуелна реалност преузела примат истинске реалности. Информациони рат је учинио да догађај изгуби супстанцијалност и постане објект медијског моделовања, врсте пропаганде која прелази у област кибернетике. Последица је настанак сајбер-менталитета коме одговара синхронизација емоција и анихилација осећаја за реалност. Основна полуга моћи постало је оружје за масовно уништавање реалности – и то медијским ширењем произведене реалности која непрестано производи панику као окосницу за уништење чула за оријентацију или другим речима – доживљај самог света. У раду смо изложили и структурне факторе који системски генеришу позицију медија и испитали делотворност аргументовања на нивоу комуникације и медијских информација у дискурзивном смислу, пре свега у контексту ТВ медијума, који ради са јасним и одређеним сликама, које су форматизацијом перцепције јавности опште прихваћене као „очигледне“ и „саморазумљиве“, показујући да чињенична евиденција на нивоу медијских информација, медијске комуникације и дискурзивног универзума губи везу са аргументовањем и постаје питање 'режима истине' - моћи дискурса и његове фреквенције. Анализирајући улогу спектакла као водећег културног феномена модерног доба закључили смо да спектакл савршено одговара потребама елите моћи да утиче на масе које у контексту медијске културе одустају од потребе за значењем и теже чулној фасцинацији, као и да јединствена пракса интегрисаног спектакла неумитно конвергира са тоталитарним глобализованим друштвом. У раду смо испитивали и феномен reality show програма, који су у време отпочињања процеса глобализације постали глобални медијски феномен и планетарна електронска/дигитална лабораторија за припремање људи за нови глобални поредак. Наше истраживање је показало и да филозофија медија враћа дигнитет критици као институцији субјективног деловања, будући да експлицитно подржава критичко мишљење као једино које још носи субјективни потенцијал и отвара простор за проналажење начина на која се човек може поставити у односу на ситуацију у којој је сведен на ресурс и објекат у контексту научно-технолошког екстремизма и корпорацијског капитализма у завршној фази монополизације.

ABSTRACT This thesis is a critical reflection on the phenomenological, cultural, social, political, artistic and historical aspects of media technologies and the media. The multidimensional aspects of media research are based on the differentiation between the ontological (technical) and the ontic (derivative universe of virtual phenomena) nature of the media. Media technologies are changing the status of reality and interfering with the human sensory and neurological system. That premise leads to the investigation the consequences resulting from these processes: weakening of identity; corporate appropriation and exploitation of human ontology, as well as the structural positioning of the media in the context of social domination of the discursive regime, which conditions completely their activity: systemic operations and performative models. The subject of analysis are the insights of Marshall McLuhan, Jean Baudrillard, Paul Virilio, and Divna Vuksanovic, whose research ethos, which stems from a critique of our historical era, is imbued with the contemplation of the greatest perils facing humanity, in Heideggerian terms. This research has shown that domination and power are based primarily on the development of military technology, communication technology, technology of representation, means of representation, and the domination of science and technological rationality geared toward control and domination of people and nature, where no attempt is made to attain a rational consensus on the part of citizens concerning practical control of their destiny. The transformation and disappearance of human ontology take place in the triangle of war, technology and scientific extremism (bio and techno-engineering), conditions in which virtual reality replaces physical reality. The information war has caused an event to lose its substance, become the object of media modeling and the product of cyber propaganda. The consequence is the emergence of a cyber-mentality that corresponds with the synchronization of public emotions and annihilation of the public’s sense of reality, as Pauld Virilio has pointed out. The media as an omnipotent weapon of mass destruction of reality has become the basic lever of power. Media created reality continually generates panic in the masses, which undermines their senses of orientation, in other words - skews their experience of the world itself. The effectiveness of argumentation in the discourse of communication and media narratives is examined. This is done primarily in the context of TV media, which works with images that, due to management of the public’s perception, are generally perceived as "obvious" and "self-explanatory". That indicates that at the level of media information, media communication and the discursive universe factual evidence is becoming disjointed from argumentation, turning into a question of 'regime of truth' - the power of discourse and its frequency. Analyzing the role of the spectacle as the leading cultural phenomenon of modern times, it is concluded that the spectacle perfectly matches the needs of the power elite to influence masses that, in the context of a media culture, give up their search for meaning and strive for sensory fascinations. The unique practice of an integrated spectacle inevitably converges with a totalitarian globalized society. Also investigated is the phenomenon of reality show programs that, with globalization, become a global media phenomenon and ubiquitous media laboratory for the preparation of humans for the new global order. Our research has also shown that the discipline of philosophy of media returns the dignity of criticism as an institution of subjective action, since it explicitly supports critical thinking as the exclusive carrier of subjective potential. Philosophy of media may serve as a tool for discovering ways to overcome the situation in which humans have been reduced to resources and objects of scientific and technological extremism under corporate capitalism in the final stage of monopolization.