Хибридни јавни простори – Јавни интерактивни мултимедијални пројекат

Abstract

Докторски уметнички пројекат бави се испитивањем и креирањем мултимедијалног садржаја путем којег се одређени простор перципира као хибридни простор. Хибридизација простора подразумева увођење нових наративних слојева у одређен физички простор, ради мењања перцепције тог простора. Простори који су погодни за изведбу рада карактеришу се као неактивни индустријски простори, односно као простори индустријског наслеђа. Мултимедијални садржај подразумева аудио-визуелни имерзивни наратив сачињен од архивског материјала. Кроз рад се истражују следеће области: прецепција хибридног простора, уметнички потенцијал реликата индустријског друштва, репродуковање визуелног садржаја из архивских документарних материјала, као и однос новонасталог садржаја са одабраним простором. Почетна инспирација за истраживање теме хибридности простора потиче од вишегодишње заинтересованости за технологије неконвенционалног представљања визуелног садржаја у јавним просторима, почевши од првих изумитељских експеримената почетком 20. века, преко покрета авангардних уметника који су стремили презентацији визуелног садржаја ван оквира задатих канона, па све до усавршених имерзивних/хибридних/виртуелних система, какви су данас све више присутни. Тема надградње физичког простора виртуелним садржајем неисцрпна је тема данашњег уметника и научника. Такве надградње не изопштавају корисника из физичког простора самим материјалом, а простор добија нове слојеве перцепције. Од мноштва различитих метода хибридизације (аугментативна реалност, виртуелна, амплификована, итд.), овај рад позиционира се у системе имерзивних окружења. Инспирација за одабир локације проистекла је из интересовања за неактивне просторе у урбаним срединама, као просторе који имају историјску, архитектонску и културну вредност, те се као такви морају одржавати и очувати. Такви простори инспирација су многим уметницима који се баве просторним инсталацијама, управо због своје историјске важности. Мултиканална аудио-визуелна инсталација „Ливница песама“, као део уметничког докторског пројекта, састоји од шест великоформатних пројекција и четвороканалног звука, чија је функција да у простору створе имерзивни аудиовизуелни доживљај, и да на тај начин, у ефемерном смислу, оживе напуштени индустријски простор у којем је инсталација постављена. Визуелни садржај потиче од архивских телевизијских снимака колективног рада у фабрикама, на градилиштима и радним акцијама. Главни актери видео инсталације су радници-песници чија нас поезија суочава са дубоким егзистенцијалистичким питањима говорећи о раду и његовој полетној енергији, као и о положају радника/раднице као индивидуе у систему производње. Материјал је преузет из Програмског архива ТВ Београд, Музеја Југославије и Филмских Новости.

This practice-based Ph.D. at once questions and produces multimedia content used to visualize hybrid space. Hybridization of space implies incorporating new narratives into specific physical space in order to change perceptions around it. Venues most appropriate for the installation of the project are largely inactive industrial spaces, while multimedia content implies audio-visual immersive narrative formed out of archival material. Throughout the project the following domains are being explored: perception of the hybrid space, artistic potential of relics of the industrial society, the reproduction of visual content out of archival documentary material, and the tie between new content and the chosen venue. Initial inspiration for exploring the hybridity of space comes from a perennial/long standing interest in unconventional technologies of representation of visual content in public spaces – starting from early scientific experiments in the 20th century, such as those performed by avant-garde artists who strived to represent visual content regardless of preexisting cannons, to hi-tech immersive/hybrid/virtual systems which are more than present in contemporary moment. The engagement of today’s artists and scientists in finding ways to enhance physical space through virtual content is apparently inexhaustible. In such projects the spectator is key: their presence generates new experiences and perceptions of the space they are inhabiting. These immersive environmental technologies are understood to be achieved through various methods of hybridization: augmented, virtual, amplified reality and so on. The reason for focusing on such locations came out of the interest for inactive spaces in urban environments; the spaces which have specific historical, architectural and cultural value, and therefore must be preserved and maintained. Exactly because of their significance, those spaces are often a source of inspiration for artists working with spatial installations. The multichannel audiovisual installation titled The Foundry of Poems, as the key practice part of this Ph.D. project, consists of six big formatted projections and four channel sound system that create the specific immersive audio-visual experience to ephemerally revive abandoned industrial space in which these works are installed. Visual content is created out of archival television recordings of collective labor in factories, on construction sights and work actions so typical for socialist Yugoslavia. The main protagonists of this video installation are the workers themselves, whose poetry confronts us with deep existential questions in regards to labor and its vigorous energy, as well the position of the worker as an individual within the manufacturing process. This video material came from the archives of Belgrade television, Museum of Yugoslav history and Film news.