Традиционалне технике израде накита као део нематеријалног наслеђа Србије
doktorska disertacija
Metapodaci
Prikaz svih podataka o zapisuDoktorand:
Русалић, ДраганаFakultet:
Факултет примењених уметностиDatum odbrane:
11-07-2018Mentor:
Стаменковић, МирољубČlanovi komisije:
- Тодић, Миланка
- Ћирић, Растко
- Вукша, Марко
- Каљаловић Одановић, Гордана
Sažetak
Ovaj doktorsko umetnički projekat se sastoji iz teorijskog, pisanog segmenta, i praktičnog dela rada koji se naslanja na istraživačke podatke iz teoretskog dela projekta.
Teoretski deo projekta uvodi i predstavlja definiciju nematerijalnog kulturnog nasleđa, uzimajući u razmatranje kako njene teorijske okvire, tako i pozicioniranje viševekovnih tradicija izrade nakita tehnikama kao što su filigran, kovanje, iskucavanje, granulacija.., unutar okvira definicije nematerijalne baštine kod nas, a kroz prizmu njene odlike kontinuiranog stvaralačkog procesa koji se stalno iznova obnavlja.
Kroz sažeto dat pregled istorije nakita na našem području, rad detaljno opisuje osnovne i dopunske tehnike izrade nakita, uvodeći čitaoca postepeno u razloge za uključivanja ove tradicije duge vekovima u korpus nematerijalnog nasleđa kome je neophodna hitna zaštita.
Praktičan deo rada ovog doktorskog umetničkog projekta je podrazumevao pokušaj da se, u situaciji kada skoro da na prste jedne ruke mo...gu da se izbroje majstori filigranskog zanata koji ga još uvek aktivno praktikuju na visoko profesionalnom nivou kod nas, kroz blisku saradnju s nekim od njih u praksi realizuju komadi nakita upravo korišćenjem tradicionalnih tehnika – filigrana, granulacije, mehaničkim oblikovanjem filigranskih srebrnih niti – a kroz intenzivan angažman mogućeg savremenog iščitavanja ovih tehnika.
Inicijalna ideja podrazumeva da se sam proces realizacije novih komada nakita koji su u estetskom smislu bazirani na vrsti otklona od tradicionalnog, uz približavanje savremenom izrazu stavi u kontekst osnovnog, ključnog obeležja onoga što je i u svetskim i u nacionalnim okvirima definisano kao nematerijalna kulturna baština: činjenicu da je to stalno i iznova promenljiv proces koji je toliko živ da dozvoljava iskorak u savremen dizajn blizak oku današnjeg posmatrača, bez bojazni da bi kao takav mogao da uruši čvrste okvire viševekovne tradicije. Dakle, praktičan deo ovog doktorsko umetničkog projekta svojom suštinom ne insistira na proizvodu koji je neminovno proizišao kao rezultat umetničkog angažovanja kroz saradnju sa majstorima filigranskog zanata, već upravo na segmentu koji mu prethodi, a to je sam proces nastanka nakita, uz korišćenje tradicionalnog zanatskog umeća i alata.
Uverena sam da upravo ovakav pristup tradiciji koji je u saglasju sa istorijskim procesima na jednoj, i na liniji sa duhom i zahtevima sadašnjeg vremena na drugoj strani, omogućava njenu vitalnost i novi život, te stoga ovaj projekat kao celina inicira utvrđivanje jasnije pozicije tradicionalnog zanata viševekovnog trajanja u savremenom društvu danas, njegovog odnosa prema pojedincu i zajednici, uz sugerisanje mogućeg pravca koji će obezbediti željeni kontinitet zajednice u okviru koje postoji.