У потрази за домом - вишемедијска просторна инсталација

Abstract

Предмет докторског уметничког пројекта У потрази за домом је велики избеглички талас који је захватио границе Европе, прерастајући од, најпре слабо видљивог, преливања из једног света у други, у једну нову „сеобу народа” која добија све драматичније облике. Ову тему не елаборирам апстрактно, нити егзактно анализирам њене политичке и економске узроке, него јој приступам као конкретној животној чињеници, у суочењу са емиграцијом житеља афричких и блискоисточних земаља, присиљених да беже пред страхотама рата. Они су постали незаобилазни саучесници у свакодневици земаља и градова који се налазе на њиховим одабраним маршрутама. У овом уметничком раду преиспитујем новонастали нестабилан положај избеглица у тренутном друштвено-политичком контексту, али и општи феномен измештености. Овај вишемедијски докторски уметнички пројекат бави се различитим аспектима теме неудомљености, преко фрагментарног фотографског, видео и аудио материјала, који је настао током мог боравка у пограничним зонама Србије и Мађарске, и Србије и Хрватске, или на путу ка датим одредницама. У фокусу рада су фотографије на којима позирају модели – избеглице; сами, у групи (са члановима породице, пријатељима), са кућним љубимцима. Они се налазе у кретању између два дома на балканској/српској рути, на једној од успутних станица у њиховом бекству од несигурности већ изгубљеног дома и путу/трагању за новим, не мање неизвесним. Чином фотографисања избеглице су тренутно заустављене у кретању, чиме је забележено њихово присуство и тренутак проласка. Комуникацијом са моделима дата им је могућност да бирају позу. Овим пројектом портретисани су извучени из једнозначно именоване групе „мигранти”, „избеглице”, и стичу статус субјекта. Поза је културолошки феномен пун субверзивног потенцијала и могућности, и садржајно подложна различитим интерпретацијама. Амбивалентност положаја произилази из сучељавања њиховог избегличког статуса и позирања. Медијска слика конструкције „другог” бива изнова потврђена кроз извештаје са терена или уредничку политику, али и употребом поједностављених знакова. Стога, фотографски аспект рада одликује се

анти-репортерским ставом, са циљем да избегне уопштене дискурсе медијског приказивања избеглица. Поред портретних фотографија, прaктични део рада У потрази за домом се састоји од два пејзажа, две покретне слике и артефаката – 30 UNHCR-ових ћебади, који заједно чине вишемедијску просторну инсталацију. Пројекат је реализован изложбом у уметничком простору U10 у Београду.

The topic of the artistic project Seeking home is the great wave of refugees that swept the borders of Europe, growing from, first barely visible, overflowing of one world into the other, into a new migration that is becoming increasingly more dramatic. This theme I don’t elaborate on in an abstract way, nor do I factually analyze its political and economical causes, but with comparison of the immigration of citizens of African and near eastern countries, forced to flee before the horrors of war, I approach the issue as a specific fact of life. They became unavoidable accomplices in the daily life of the countries and cities that are on their chosen routes. In this art project, I question the newfound unstable position of the refugees in the current socio-political context, but also the general phenomenon of displacement. This multimedia doctoral art project deals with the various aspects regarding the theme of homelessness through fragmented photographic, video, and audio material that was created during my stay in the border zones of Serbia and Hungary and Serbia and Croatia (or en route to and from those places). The focus of the work are the photographs of models – refugees; alone, in group (with family, with friends), pets. They move between two homes on the Balkan/Serbian route, on one of the way-stations on their flight from the uncertainty of a home already lost and a journey/ search for a few one, no less uncertain. With the act of photographing, the refugees are instantly frozen in motion. Their presence and the moment of passing through has thus been documented. By communication with the models, they were given the option to choose a pose. With this project, those portrayed are taken out of the broadly named group of immigrants or refugees, and they get the status of individual subjects. The pose is a cultural phenomenon full of subversive potential and possibility, and its content is subject to different interpretations. The ambivalence of the position is derived from the confrontation of their refugee status and act of posing for the photograph. The media image of the construction of the other is reinforced anew through reports from the field and editorial policies, but also by use of simplified signs. Therefore, the photographic aspect of my work is characterised by an anti-reporting stance with the aim of evading the generalized media discourse on refugee portrayal. Apart from the portrait photographs, the practical part of the work, Seekin home, consists of two landscapes, two motion pictures and artefacts - 30 UNCHR blankets, that together make the multimedia spacial installation. The project has been realized with an exhibition in the U10 art space in Belgrade.