dc.contributor.advisor | Правдић, Иван | |
dc.contributor.other | Вујић Коминац, Ивана | |
dc.contributor.other | Ћирић, Растко | |
dc.contributor.other | Јованић, Александра | |
dc.contributor.other | Петровић, Ђорђе | |
dc.creator | Давић, Александар | |
dc.date.accessioned | 2017-05-17T13:18:51Z | |
dc.date.available | 2017-05-17T13:18:51Z | |
dc.date.issued | 2017-09-28 | |
dc.date.submitted | 2017-05-15 | |
dc.identifier.uri | http://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/255 | |
dc.description.abstract | Докторски уметнички пројекат „Позориште интегрисаних медија“ је практично и теоријско истраживање које се бави дигиталном представом у којој се користе интерактивне медијске технологије. У интерактивној представи, која је практични део пројекта, веза са интерактивним системом је ограничена на извођача, док је публика у својој уобичајеној улози посматрача као и у конвенционалном позоришту. Интеракција
подразумева утицај на радњу, а када публика добије функцију интерактора то је укида као публику и мења карактер самог догађаја, који од позоришне представе са дефинисаним исходом постаје игра са непознатим исходом. Једно од поглавља теоријског дела пројекта је и посвећено разликама између наратива и игре. Позоришна представа је догађај који се одвија уживо и моја амбиција је била да идентификујем медијске технологије које неће нарушити тај основни квалитет позоришне представе. У складу са тим је и одрицање од коришћења претходно припремљених аудио и видео снимака. Ово практично значи да је целокупна аудио-визуелна димензија представе резултат сценских радњи извођача и његове интеракције са интерактивним системом. Киборг се може дефинисати и као однос који подразумева сарадњу човека и машине на генерисању акција, тако да се у овом случају може говорити о извођачком киборгу. Теоријски део пројекта садржи и анализу различитих теорија и пракси, везаних за историјску авангарду и неоавангарду, које су се дистанцирале од уметничког дела у облику предмета-артефакта и своју пажњу усмериле на трансформације уметничког дела у временском току, односно на процес. Овај развој је на
крају двадесетог века и довео до појаве интерактивне уметности, а како постоји и схватање да је интеракција медиј за себе, једно поглавље је посвећено консеквенцама које произилазе из прихватања таквог става. Практични део пројекта под насловом „Три слике“ је интерактивни перформанс за једног извођача и интерактивни систем који се тематски
заснива на медијским сећањима аутора. | sr |
dc.description.abstract | The PhD art project „Theatre of integrated media“ is a practical and theoretical research into digital theatre that uses interactive media technologies. In the interactive performance, which is a practical part of the project, a connection with an interactive system is afforded only to a performer, while the public is in the usual role of the observer as in a conventional theatre. The interaction assumes an influence on action, and when the audience takes on the interactive function it abandons its role as the audience and changes the nature of the event, from a theatre performance with a defined ending to a game with unknown ending. One of the chapters in the theoretical part of the project is dedicated to the differences between narrative and game. Theatre performance is a live event and my ambition was to identify media technologies that will not
undermine that basic quality of a theatre performance. In accordance with that approach is also a refusal to use any pre-recorded audio and video content. In practice this means that the whole audio-visual dimension of the performance is a result of stage actions by a performer and his interaction with an interactive system. The cyborg could be defined as a relationship that assumes collaboration between a human and a machine in generating actions, so in this case we could talk about a performative cyborg. The theoretical part also includes an analysis of different theories and practices connected with the historical avant-garde and Neo avant-garde, that distanced themselves from the art work as the object and focused its attention towards a transformation of
the art work over a period of time, that is towards a process. This development at the end of the twentieth century led to the emergence of interactive art and to the understanding that interaction is a medium in itself, hence one chapter is dedicated to the consequences that follow from that approach. The practical part of the project titled „Three images“ is an interactive performance for one performer and an interactive system that is thematically based on the author’s early memories of media experiences. | sr |
dc.language.iso | scc | sr |
dc.publisher | Универзитет уметности у Београду, Интердисциплинарне студије Универзитета уметности | sr |
dc.source | Интердисциплинарне студије Универзитета уметности | sr |
dc.subject | интерактивна уметност | sr |
dc.subject | interactive art | sr |
dc.subject | interactive theatre | sr |
dc.subject | interactivity | sr |
dc.subject | cyborg | sr |
dc.subject | интерактивно позориште | sr |
dc.subject | интеракција | sr |
dc.subject | киборг | sr |
dc.title | Позориште интегрисаних медија | sr |
dc.title.alternative | Theatre of integrated media | sr |
dc.type | other | en |
dcterms.abstract | Pravdić, Ivan; Jovanić, Aleksandra; Vujić Kominac, Ivana; Ćirić, Rastko; Petrović, Đorđe; Davić, Aleksandar; Pozorište integrisanih medija; | |