Поетика и синтакса кратког метра на примеру стваралаштва Дејана Ђурковића

Abstract

Промишљајући кратки филм у контексту шездесетих година (XX века), тадашњег друштвеног окружења и значаја који је он имао у СФРЈ, ауторка кроз адекватно емпиријско истраживање и детаљну анализу репрезентативних кратких филмова Дејана Ђурковића прави паралелу са местом које му припада у савременом свету, инсистирајући на кратком филму као културном потенцијалу. У тексту се отвара дискусија о утицају који кратки филм може да има у дигиталној ери, врши се увид у његову позицију на пољу модерних технологија и интерактивних платформи, а предлаже се даље и шире праћење и евалуација постигнутих закључака. Издвајање четири кратка филма Дејана Ђурковића у контексту овог проучавања, произашло је из анализе познате грађе, сведочења актера, као и секундарне грађе, елемената који су употребљени како би показали колики је био утицај овог медија на презентацију ставова аутора, па је вишезначност оваквих деловања данас потребно тумачити и примењивати институционално и ванинституционално у процесу конструкције одређених културних политика. Ауторка заступа мишљење да је крај 60-их и почетак 70- их година било златно доба такозваног ‘YU’ краткометражног филма, са посебним акцентом на производњу српског предузећа Дунав филм, али да данас аутори лакше могу да делују ван производних и дистрибутерских ланаца и друштвених група, потичући критичку мисао. У Закључку ауторка образлаже како ‘кратки филм’ остаје као параметер у конструкцији сећања једног друштва, његовог препознавања и мобилисања традиције.

Thinking of a short film in the context of the ‘sixties’ (XX-th century), the social environment at that time and the importance it had in former Yugoslavia, the author conducted adequate empirical research and detailed analysis of repesentativ shorts made by Dejan Djurkovic and draws parallels with the place that it deserves in the modern world, insisting on the short film as a cultural potential. In the text, author opens the discussion on the impact that short film can have in the digital era, alluding on it’s position in the field of modern technologies and interactive platform, proposing further and wider monitoring and evaluation. This four short films of Dejan Djurkovic in the context of this study, are derived from analysis of known materials, testimonies of actors and other participants and documentary sources, elements that are used to show what was the impact of the media on the presentation of the author, and meanings of such action today wich should be interpreted and applied institutionally and out of institutions in the process of construction of certain cultural policies. The author argues that the end of the 60s and beginning of the 70s was the golden era of the so-called 'YU' short film, with special emphasis on the production of the Serbian company Dunav film, but saying that present authors can more easily create movies out the production and distribution chains and social groups, encouraging critical thinking. In the Conclusion, the author explains how short film remains as a parameter in the construction of memory of a society, its tradition of recognizing and mobilizing.