https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/25 2026-05-08T09:49:50Z 2026-05-08T09:49:50Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/747 2026-04-27T09:58:50Z 2026-04-27T00:00:00Z

Текстилије на неочекиван начин: амбијентална поставка текстолне и дигиталне целине" Докторски уметнички пројекат „Текстилије на неочекиван начин: амбијенталнa поставка текстилне и дигиталне целине” бави се истраживањем и реализацијом просторних међуодноса дигиталних и текстилних форми, њиховим интерпретацијама, као и експерименталним уметничким мeтодама у раду са групом и у индивидуалном раду. Полазећи од уметничког истраживања инспирисаног текстилном индустријом, у раду се преплићу различити концепти, са посебним фокусом на Београдски вунарски комбинат (БВК) као издвојеном студијом случаја. Овај пројекат се годинама реализује и прикупљањем артефаката аутентичнe вуненe конфекцијe из периода СФРЈ, и кроз рад са локалном непреденом вуном. Хеуристичност методолошког оквира студије случаја, заједно са приказом историјских аспеката у примењеној уметности и дизајну, дигиталних, нових медија и релационе уметности, представљају теоријски оквир за артикулисање значењски обједињене целине текстилија. Комбиновањем и колажирањем традиционалних и савремених приступа, поступака и технологија настају неочекиване текстилије у амбијенту који наговештава активност и кретање. Од појма занатског до аспекта „текстилне активности” као облика друштвених релација, у раду се анализира област текстила као материјала, технике, метафоре и медија. Ови концепти се преплићу са свакодневном појавношћу дигиталних медија. У уметничком пројекту се разматрају свепристуни међуодноси текстила и дигиталног и на први поглед дијаметрално различити облици њихове појавности, као и њихове интеракције. Такође, истражује се потенцијал уметничког, а потом и дизајнерског деловања, у коме и сами облици текстилија постају инспирација за даље креирање концепата и уметничко истраживање.

2026-04-27T00:00:00Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/707 2025-06-12T10:19:01Z 2025-06-12T00:00:00Z

Култни контекст иконе данас на примерима из индивидуалног стваралаштва - изложба икона Хоризонти теме креативно-теоријског истраживања на нивоу докторских студија на Факултету примењених уметности, најпре, дефинисани су сậмом области примењеног у домену сакралног сликарства, док тематски фокус исходи из сфере личног интересовања и непосредног искуства. Управо проблем контекста представља и својеврстан филтер сакралног сликарства данашњице те се појављује као неминовност када су даља егзистенција и развој црквене културе и уметности у питању. Из тог разлога, шире теоријско полазиште има окосницу у феномену (култног) контекста „православних икона“ те је и знаменито дело историчара и теоретичара уметности Ханса Белтинга – Слика и култ; Историја слике до епохе уметности, препознато као својеврстан кључ за разумевање наше теме, тако што се претпоставка будућности и конструисање слике садашњости темеље на Белтинговом структуралном посматрању и тумачењу прошлости. Предуметничко питање, стога, јесте: Да ли се у оквирима сậмог култа нешто променило тј. да ли је култ (а то питање је од виталног значаја и за пратећу уметност) сачувао сопствену саморазумљивост у раздобљу појмовне деконструкције? Креативно-практичан део рада, како се може уочити из предочених пројеката, управо отвара постављено питање контекста. У том смислу кроз развој теме предочена су непосредна искуства, како она стицана у раздобљу до истраживања на нивоу докторских студија (житијна икона Преподобног Теоктиста у манастиру Ђурђеви ступови; вотивна икона Богородице Одигитрије са атрибутима Светих страсти и Светим кнезом Лазарем као орансом у цркви Лазарици у Бирмингему (УК Велике Британије); великог хороса храма Светог Саве на Врачару и хороса у цркви Преображења Господњег у манастиру Грађенику (БиХ) тако нарочито у односу на окосницу наше теме – житијну икону Светог Саве за Светоархангелски католикон манастира Ковиљ. Између уметничке праксе и теорије култа поставља се и питање истине, иманентне уметности и њене позиције између историјске и трансцендентне истинитости култа. Поред непосредних, предочена су искуства, утисци и запажања других истраживача у оквирима наведених тематских хоризоната, како би се на нивоу естетике рецепције (уметничких дела) стекао објективнији увид у питање данашњег статуса култа и пратеће уметности. Стога је и закључак у правом смислу изостао али се по себи разуме да реалитет култног контекста, још увек, омогућава виталност сакралног сликарства, дајући простора даљем развоју.

2025-06-12T00:00:00Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/706 2025-06-30T12:53:03Z 2025-06-30T00:00:00Z

Пасји живот - Фотографски документ нове реалности у виртуелном простору Doktorski umetnički projekat “Pasji život” se bavi percepcijom modernog društva kroz distribuciju fotografija na društvenim mrežama kao i problemima na koje pojedinac nailazi u potrazi za smislom života. Osnovu praktičnog rada čini serija dokumentarnih fotografija distribuirana u virtuelnom okruženju, da bi kasnije bile izložene u galeriskom prostoru na ekranima prenosivog - mobilnog telefona. U teoretskom delu rada istražićemo kako je nastala fotografija, koji je njen odnos prema drugim umetničkim praksama kao i njenim uticajem na celokupno moderno društvo. Pored toga pokušaću da utvrdim ulogu fotografije u razvoju tehnološko kapitalističkih sistema kao glavnog sredstva komunikacije na društvenim mrežama. Početak rada je vezan za hronološko istraživanje određenih promena kako u društvu tako u umetnosti koje su kroz istoriju oblikovali i usmerili čoveka na određen način života. Ispitivanjem određenih problema u komunikaciji u umetnosti, sa posebnim osvrtom na nastanak fotografije i promene umetničke paradigme, ovaj rad pokušava da nađe veze i paralele kao i određene repetitivne prakse u ponašanju čoveka. U kasnijem delu rada preispitujem narativ pasjeg života i pokušavam da utvrdim šta taj izraz znači u sadašnjem vremenu. Kroz pažljivo sortiranje fotografija i poznatim tipološkim pristupima ovaj rad skreće pažnju na univerzalni apsurd statusa u društvu, na pasji život koji je uskraćen za najbitnije stvari kao što su ljubav, sreća i sloboda.

2025-06-30T00:00:00Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/705 2025-05-29T11:15:14Z 2025-05-29T00:00:00Z

Ка хуманијем урбаном детињству: Примена playborhood концепта у оплемењивању града просторно-уметничкиим интервенцијама" Развој савремених градова и урбани начин живота у последњих неколико деценија донели су собом неумитно ограничавање слободе кретања и простора дечје игре у јавном простору. Одрастање у граду прати низ проблема и околности које деллују спутавајуће на дечји развој. Простор за игру се с размере града своди на изоловане зоне са типизираном опремом, игралиште постаје производ, а деца све више времена проводе у затвореним просторима и на строго усмераваним активностима. Дешава се криза детињства (просторно и социјално гледано) какво смо некад познавали, и то се сигурно одражава на друштво као целину.  Намера аутора је да у овом раду истражи и прикаже развој слободне игре у јавном простору, сагледа узроке њеног постепеног нестајања из савременог урбаног окружења и покуша да понуди један могући правац унапређења градског простора који би град више прилагодио дечјим потребама, а одрастање у граду учинио хуманијим. Теоријско полазиште чини анализа релевантних појава и феномена: игре, детињства у граду, савремених демографских кретања и начина живота у интензивно урбанизованим срединама, начина на који се игра у градском простору развијала, игралишта као њеног уобичајеног просторног оквира, као и примера добре праксе који дизајном и партиципативним планирањем утиру пут граду по мери детета. Хипотеза произашла из истраживања препознаје playborhood концепт низа интервенција мале размере на нивоу „комшилука", који формирањем мреже простора намењених дечјој игри, кретању и дружењу може унапредити и оплеменити окружење у ком деца одрастају. Докторски уметнички пројекат почиње типолошком анализом градске структуре и идентификацијом њених градивних елемената који могу примити садржаје игре или редизајном постати носиоци активности игре. За типолошком анализом следи она пројектантска, као и дефинисање еквивалентне типологије елемената који позивају на игру, међу којима су  одабрани концепти развијени до нивоа идејног пројектантског решења. Осмишљени као универзално примењиви у урбаној средини, елементи игре повезани линеарним интервенцијама дуж дечјих путања трансформишу непосредно окружење у playborhood мрежу – систем игралишних форми које ненаметљиво  редефинишу и обогаћују просторе препознатог потенцијала.  Пројектом приказани поступак трансформације комшилука у „разиграни“ оквир одрастања постаје својеврсна планска алатка, опробана на примеру конкретне урбане микро целине Београда, у последњем сегменту рада.

2025-05-29T00:00:00Z