https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/1 2026-04-30T16:32:54Z 2026-04-30T16:32:54Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/739 2025-07-08T20:02:27Z 2025-04-30T00:00:00Z

Примењена музика у београдским позориштима на преласку из 20. у 21. век

2025-04-30T00:00:00Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/738 2025-07-08T20:02:23Z 2025-04-24T00:00:00Z

Фрулашка пракса у Србији као обележје националног идентитета

2025-04-24T00:00:00Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/697 2025-04-14T11:35:01Z 2025-01-24T00:00:00Z

Родна равноправност и млади у културној политици Србије: теоријске основе и ограничења у пракси U disertaciji je sprovedena analiza pojedinih primera instrumenata kulturne politike iz sve četiri grupe: vrednosno-idejnih, pravno-političkih, organizacionih i ekonomskih instrumenata kulturne politike, a iz perspektive feminističke kritičke analize javne politike. Istraživanje se nadovezalo na značajno i relevantno postojeće feminističko znanje u oblasti kulture i umetnosti u regionu. Analizom postojećih instrumenata kulturne politike za unapređenje rodne ravnopravnosti i participacije mladih u kulturnom životu u različitim evropskim zemljama, prikazan je veliki broj relevantnih mera koje je moguće koristiti kao inspiraciju i u domaćem kontekstu. Vrednosno-idejni instrumenti kulturne politike analizirani su kroz analizu komunikacije Ministarstva kulture i mapiranje adultizma u vestima i saopštenjima ove nacionalne institucije, kroz položaj žena u gradskim kulturnim politikama i zastupljenost sećanja na žene u zaštićenim spomenicima kulture, te kroz analizu udela žena među laureatima/kinjama nacionalnih priznanja za doprinos umetnosti i kulturi, tzv. “nacionalnim penzijama”. Poglavlje posvećeno analizi pravno-političkih instrumenata obuhvatilo je zakonodavna, strateška i srodna dokumenta u oblasti kulturne politike, omladinske politike, te politike rodne ravnopravnosti. Analiza odabranih organizacionih instrumenata obuhvatila je mehanizme participacije mladih u donošenju odluka u kulturi na nacionalnom i lokalnom nivou, upravljanje prostornim, kao i ljudskim resursima. U segmentu posvećenom ekonomskim instrumentima, argumentacija je zasnovana na ukrštanju postojećih analiza poput rodne analize budžeta Ministarstva kulture Srbije, analize utrošenosti sredstava za implementaciju Nacionalne strategije za mlade u domenu kulturne participacije mladih, analize konkursa za finansiranje stvaralaštva dece i mladih Ministarstva kulture, ali i na namenski sprovedenoj analizi rodno odgovornog budžetiranja u domenu kulture kroz rodno osetljive indikatore na nivou lokalnih samouprava i budžeta za mlade u lokalnim strategijama za razvoj kulture.Kroz višestruke studije slučaja i raznolike metode prikupljanja i analize podataka u okviru navedene četiri grupe instrumenata kulturne politike, istraživanje je doprinelo mapiranju savremenih patrijarhalnih elemenata u kulturnoj politici i kulturnom životu u Srbiji i pokazalo njihovo snažno delovanje istovremeno sa deklarisanim vrednostima rodne i uzrasne ravnopravnosti u zakonodavnim i strateškim dokumentima, pa čak i afirmativnim merama u domaćem kontekstu.; The dissertation engages with diverse examples of cultural policy instruments from all four groups: value-ideological, legal-political, organizational, and economic instruments of cultural policy, from the perspective of feminist critical policy analysis. The research builds on significant and relevant existing feminist knowledge in the fields of culture and arts in the region. By analyzing existing cultural policy instruments aimed at promoting gender equality and youth participation in cultural life across various European countries, a substantial number of relevant measures are presented that can serve as an inspiration in the domestic context. Value-ideological cultural policy instruments were analyzed through the public communications of the Ministry of Culture and the mapping of adultism in its news and statements; the position of women in urban cultural policies and the representation of women in protected cultural monuments; as well as through the proportion of women among the laureates of national awards for contributing to culture, known as “national pensions”. The chapter dedicated to the analysis of legal-political instruments covered legislative, strategic, and related documents in the fields of cultural policy, youth policy, and gender equality policy. The analysis of selected organizational instruments included mechanisms of youth participation in cultural decision-making at national and local levels, as well as the management of spatial and human resources. In the segment dedicated to economic instruments, the argumentation is based on intersecting existing analyses such as the gender analysis of the budget of the Ministry of Culture of Serbia, the analysis of funds spent on the implementation of the National Youth Strategy in the domain of youth cultural participation, the analysis of competitions for funding children's and youth's creativity by the Ministry of Culture, as well as on a specially conducted analysis of gender-responsive budgeting in the field of culture through gender-sensitive indicators in local self-governments and the budgets for youth in local cultural development strategies.Through multiple case studies and various methods of data collection and analysis within the mentioned four groups of cultural policy instruments, the research contributed to mapping contemporary patriarchal elements in cultural policy and cultural life in Serbia, demonstrating their strong influence alongside explicitly declared values of gender and age equality in legislative and strategic documents, and even alongside affirmative measures present in the domestic contexts.

2025-01-24T00:00:00Z https://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/694 2024-09-11T20:02:32Z 2012-03-05T00:00:00Z

Међународни културни односи и интеркултурна комуникација у функцији репозиционирања Србије у европској и светској јавности Предмет докторске дисертације je мултиперспективна студија међународних културних односа, којом се испитују могућности политика и пракси међународних културних односа у процесима симболичког идентитетског позиционирања Србије према међународној и глобалној заједници. Основно теоријско питање које постављамо у дисертaцији је следеће: „Како проучавати међународне културне односе у склопу глобализацијског дискурса“? Мултиперспективна студија међународних културних односа, коју предлажемо, обухвата проучавање проблема међународних културних односа из шире феноменолошке, културолошке и уже практичне, политичке перспективе, као и анализу појединачних тема којe прате ову проблематику, као што су криза идентитета и „слаба држава“. Други део рада представља аналитичко-интерпретативну студију случаја о Србији. Као последица сложених историјских токова и турбулентних друштвено-политичких дешавања крајем ХХ века, Србија се у свету позиционирала на основама искривљених образаца представљања и идентитета, као проблематични „други“ у односу на Европу и свет. Међународни културни односи Србије одражавају ту „слабост“ државе, на концептуалном, институционалном и симболичком плану. Практично питање које се у овом раду поставља је следеће: „Да ли, и у којој мери политика и менаџмент међународних културних односа могу допринети афирмацији боље симболичке позиције Србије у свету“? Анализирају се институционални оквир међународних културних односа Србије и динамика културних пракси у протеклих десет година. Анализа проблема симболичког позиционирања Србије у призми међународних културних односа дотиче три равни: идеолошку, институционалну и културну. Посебан акценат ставља се на контекст и параметре настанка система репрезентације анализом медијског, јавног дискурса и интерпретацијом стереотипних наратива о Србији, која је изражена кроз симболичке опозиције на релацији „ми“ и „други“. У завршном делу се разматрају предуслови за симболичко (ре)позиционирање Србије и идентификују могући стратешки правци развоја међународних културних односа Србије.; The subject of the paper presents the analysis of cultural, social and political factors that, in the challenges of European integration and globalization, are shaping the process of symbolic representation and positioning of Serbia towards Europe and the world. The basic premise is that, in the conditions of globalization, as a result of complex historical flows and turbulent socio-political events in late twentieth century, Serbia, as a “weak country”, has positioned itself in the world as the “problematic other”, through the inherited forms of identity and distorted images. The question that this paper raises is, whether and to what extent international cultural relations can contribute to better recognition of the symbolic position of Serbia in the world? In the first part of the paper, we deal with the theoretical context of international cultural relations and its implications on the subject of research. Multiperspectival study of international cultural relations that we present, is to develop an expanding research area of application of the theoretical concepts related to the consequences of globalization, discursive shaping of collective identity and intercultural communication. The second part is an analytical prospective case study of Serbia. We analyze the institutional framework of international cultural relations of Serbia and the dynamics of cultural practices over the past ten years. The analysis of the symbolic positioning of Serbia in the prism of international cultural relations touches three levels: ideological, institutional and cultural. Special emphasis is placed on the context and origin parameters of the system of representation through the analysis of the media, public discourse and stereotypical narratives about Serbia, which are expressed in relation "we" and "other". The final section discusses the prerequisites for the symbolic (re) positioning of Serbia and identify possible strategic directions for the development of international cultural relations of Serbia.

2012-03-05T00:00:00Z