Докторски уметнички пројекат „Преплетај – симулација, интеракција, материјализација” је рад који на различите начине дигитално повезује елементе текстилног дискурса са текстом. Рад је оријентисан на истраживање заједничких визуелних и комуниколошких одлика текстила и текста.
Веза текстила и текста се разматра кроз однос значења тканих текстилних мотива у односу на карактере алфабета. Развој текстилне орнаментике, као и писања, почео је приказивањем појмова пиктограмима. У тканинама су пиктограми најчешће приказивани као геометризовани мотиви, пратећи структуру ткања. Ткани мотиви губе значење када су приказани у другом медију, односно када нису уткани у тканину. У развоју писама симболи су постепено свођени на линије које образују слова, а не појмове – речи, омогућавајући брзо и прецизно записивање мисли. Код писма, за разлику од текстила, медиј у коме се бележи текст нема утицај на значење.
У оквиру овог докторског уметничог пројекта је осмишљен систем и алгоритам којим се преплетај...има представља (кодира) алфабет. То писмо је компоновано као што се шематски приказује и преплетај, организован у форме матрица. Визуелно и концептуално, преплетајно писмо је једна врста осмишљеног уметничког кода.
На основу поставке преплетаја као кода, истражене су могућности за његову примену у креирању дигиталних уметничких радова, представљених у оквиру изложбе као три интерактивне целине. Прва целина је апликација која омогућава писање текста, којим се генеришу преплетајне матрице при уносу слова на тастатури рачунара. Друга целина је интерактивна сензорна табла преко које се додиром сензорно осећа рељеф преплетаја у тканинама које представљају појединачна слова. Притиском на тканину се на екрану рачунара појављује слово које та тканина представља. Трећа целина представља сегменте интимног сећања у коме су преплетајне матрице презентоване као рељефи штампарских слова. Слагањем матрица су „исписане” реченице које се „читају” (декодирају) апликацијом на мобилном телефону.
Овај докторски уметнички пројекат је настао из потребе преиспитивања наслеђених кодова који дефинишу мене у односу на друге људе. Пошавши од тога да су у формирању „мојих кодова” тканине и речи имале велику улогу, покушала сам да текстилне преплетаје, у форми кодираног писма, преведем у облик комуникације текстом.
The doctoral art project "Interweave – simulation, interaction, materialization" is a work that digitally connects elements of textile discourse with text in different ways. The work is oriented towards the research of common visual and communicative characteristics of textiles and text.
The connection between textiles and text is discussed through the relationship between the meaning of woven textile motifs and the characters of the alphabet. The development of textile ornamentation, as well as writing, began with the depiction of concepts with pictograms. In fabrics, pictograms were most often depicted as geometric motifs, following the structure of the weave. Woven motifs lose their meaning when they are depicted in another medium, i.e. when they are not woven into fabric. In the development of the scripts, symbols were gradually reduced to lines that form letters, rather thаn concepts – words, allowing thoughts to be written down quickly and precisely. With written word, unlike te...xtiles, the medium in which the text is recorded has no influence on the meaning.
As part of this doctoral art project, a system and algorithm were designed to represent (encode) an alphabet with interlacing. That script is composed the same way a weave pattern is shown schematically, organized in the form of matrices. Visually and conceptually, the interlocking script is a kind of designed artistic code.
Based on the concept of interweaving as a code, the possibilities for its application in the crea-tion of digital artworks, presented in the exhibition as three interactive units, were explored. The first unit is an application that allows you to write text, which generates weave matrices when entering letters on the computer keyboard. The second unit is an interactive sensory board through which the relief of interweaving in fabrics that represent individual letters can be sensed by touch. By pressing the fabric, the letter that the fabric represents appears on the computer screen. The third unit presents segments of intimate memory in which interlocking matrices are presented as reliefs of printed letters. By stacking the the matrices, sentences that are "written" can be "read" (decoded) by an application on a mobile phone.
This doctoral artistic project was born from the personal need to question the inherited codes that define myself in relation to other people. Starting from the fact that fabrics and words played a big role in the formation of "my codes", I tried to translate textile interweaving into a form of a coded script, as a form of text communication.
