Хоризонти теме креативно-теоријског истраживања на нивоу докторских студија на
Факултету примењених уметности, најпре, дефинисани су сậмом области примењеног у
домену сакралног сликарства, док тематски фокус исходи из сфере личног интересовања
и непосредног искуства. Управо проблем контекста представља и својеврстан филтер
сакралног сликарства данашњице те се појављује као неминовност када су даља
егзистенција и развој црквене културе и уметности у питању. Из тог разлога, шире
теоријско полазиште има окосницу у феномену (култног) контекста „православних икона“
те је и знаменито дело историчара и теоретичара уметности Ханса Белтинга – Слика и
култ; Историја слике до епохе уметности, препознато као својеврстан кључ за
разумевање наше теме, тако што се претпоставка будућности и конструисање слике
садашњости темеље на Белтинговом структуралном посматрању и тумачењу прошлости.
Предуметничко питање, стога, јесте: Да ли се у оквирима сậмог култа нешто променило тј.
да ли је култ (...а то питање је од виталног значаја и за пратећу уметност) сачувао сопствену
саморазумљивост у раздобљу појмовне деконструкције?
Креативно-практичан део рада, како се може уочити из предочених пројеката,
управо отвара постављено питање контекста. У том смислу кроз развој теме предочена су
непосредна искуства, како она стицана у раздобљу до истраживања на нивоу докторских
студија (житијна икона Преподобног Теоктиста у манастиру Ђурђеви ступови; вотивна
икона Богородице Одигитрије са атрибутима Светих страсти и Светим кнезом Лазарем као
орансом у цркви Лазарици у Бирмингему (УК Велике Британије); великог хороса храма
Светог Саве на Врачару и хороса у цркви Преображења Господњег у манастиру Грађенику
(БиХ) тако нарочито у односу на окосницу наше теме – житијну икону Светог Саве за
Светоархангелски католикон манастира Ковиљ. Између уметничке праксе и теорије култа
поставља се и питање истине, иманентне уметности и њене позиције између историјске и
трансцендентне истинитости култа. Поред непосредних, предочена су искуства, утисци и
запажања других истраживача у оквирима наведених тематских хоризоната, како би се на
нивоу естетике рецепције (уметничких дела) стекао објективнији увид у питање данашњег
статуса култа и пратеће уметности. Стога је и закључак у правом смислу изостао али се по
себи разуме да реалитет култног контекста, још увек, омогућава виталност сакралног
сликарства, дајући простора даљем развоју.
Кључне речи:
контекст, култ, хришћанство, икона, портрет, Свети Сава, изложба
