Међународни културни односи и интеркултурна комуникација у функцији репозиционирања Србије у европској и светској јавности
doktorska disertacija
Metapodaci
Prikaz svih podataka o zapisuDoktorand:
Рогач Мијатовић, ЉиљанаFakultet:
Докторске дисертације на УниверзитетуDatum odbrane:
05-03-2012Mentor:
Дагићевић Шешић, МиленаČlanovi komisije:
- Божовић, Ратко
- Вуксановић, Дивна
- Николић, Мирјана
- Стојковић, Бранимир
Sažetak
Предмет докторске дисертације je мултиперспективна студија међународних културних односа, којом се испитују могућности политика и пракси међународних културних односа у процесима симболичког идентитетског позиционирања Србије према међународној и глобалној заједници. Основно теоријско питање које постављамо у дисертaцији је следеће: „Како проучавати међународне културне односе у склопу глобализацијског дискурса“? Мултиперспективна студија међународних културних односа, коју предлажемо, обухвата проучавање проблема међународних културних односа из шире феноменолошке, културолошке и уже практичне, политичке перспективе, као и анализу појединачних тема којe прате ову проблематику, као што су криза идентитета и „слаба држава“.
Други део рада представља аналитичко-интерпретативну студију случаја о Србији. Као последица сложених историјских токова и турбулентних друштвено-политичких дешавања крајем ХХ века, Србија се у свету позиционирала на основама искривљених образаца представљања и иден...титета, као проблематични „други“ у односу на Европу и свет. Међународни културни односи Србије одражавају ту „слабост“ државе, на концептуалном, институционалном и симболичком плану. Практично питање које се у овом раду поставља је следеће: „Да ли, и у којој мери политика и менаџмент међународних културних односа могу допринети афирмацији боље симболичке позиције Србије у свету“? Анализирају се институционални оквир међународних културних односа Србије и динамика културних пракси у протеклих десет година. Анализа проблема симболичког позиционирања Србије у призми међународних културних односа дотиче три равни: идеолошку, институционалну и културну. Посебан акценат ставља се на контекст и параметре настанка система репрезентације анализом медијског, јавног дискурса и интерпретацијом стереотипних наратива о Србији, која је изражена кроз симболичке опозиције на релацији „ми“ и „други“. У завршном делу се разматрају предуслови за симболичко (ре)позиционирање Србије и идентификују могући стратешки правци развоја међународних културних односа Србије.
The subject of the paper presents the analysis of cultural, social and political factors that, in the challenges of European integration and globalization, are shaping the process of symbolic representation and positioning of Serbia towards Europe and the world. The basic premise is that, in the conditions of globalization, as a result of complex historical flows and turbulent socio-political events in late twentieth century, Serbia, as a “weak country”, has positioned itself in the world as the “problematic other”, through the inherited forms of identity and distorted images. The question that this paper raises is, whether and to what extent international cultural relations can contribute to better recognition of the symbolic position of Serbia in the world?
In the first part of the paper, we deal with the theoretical context of international cultural relations and its implications on the subject of research. Multiperspectival study of international cultural relations that we presen...t, is to develop an expanding research area of application of the theoretical concepts related to the consequences of globalization, discursive shaping of collective identity and intercultural communication. The second part is an analytical prospective case study of Serbia. We analyze the institutional framework of international cultural relations of Serbia and the dynamics of cultural practices over the past ten years. The analysis of the symbolic positioning of Serbia in the prism of international cultural relations touches three levels: ideological, institutional and cultural. Special emphasis is placed on the context and origin parameters of the system of representation through the analysis of the media, public discourse and stereotypical narratives about Serbia, which are expressed in relation "we" and "other". The final section discusses the prerequisites for the symbolic (re) positioning of Serbia and identify possible strategic directions for the development of international cultural relations of Serbia.