Вишедимензионалност иконе - есхатолошки простор у историјском времену - Вишемедијска инсталација икона и слика

Abstract

У раду се анализира природа савремене иконе у светлу њених бројних „димензија“. Једна од важних равни огледа се у специфичном односу историографског позиционирања иконе унутар теолошких студија и својеврсном одговору актуелне литературе и иконописне праксе. Плодоносни дијалог између византијске традиције и постмодерне културе савременог света ситуира данашњу икону између различитих струјања у науци, тумачећи је и као култни предмет и као слику. Осим теоријског проблематизовања теорије иконе, у раду ће се анализирати и сам сликарски допринос теологији иконе као онеобичавању досадашње теолошке мисли и сликарске праксе. Богата иконографија и развијена симболика у сликарском поступку у служби је апострофирања есхатолошког простора у историјском времену – показивања специфичних односа две важне категорије хришћанства – па ће се у раду показати на који начин ови феномени кореспондирају са савременим научним и практичним праксама. С обзиром на то да је уметничким домашајима и различитим теолошким претпоставкама икона задобила и друге, друштвено-статусне контексте, у раду ће се анализирати и однос публике у галеријским просторима према икони као предмету култа, али и икони као културној потреби.

У раду се анализира природа савремене иконе у светлу њених бројних „димензија“. Једна од важних равни огледа се у специфичном односу историографског позиционирања иконе унутар теолошких студија и својеврсном одговору актуелне литературе и иконописне праксе. Плодоносни дијалог између византијске традиције и постмодерне културе савременог света ситуира данашњу икону између различитих струјања у науци, тумачећи је и као култни предмет и као слику. Осим теоријског проблематизовања теорије иконе, у раду ће се анализирати и сам сликарски допринос теологији иконе као онеобичавању досадашње теолошке мисли и сликарске праксе. Богата иконографија и развијена симболика у сликарском поступку у служби је апострофирања есхатолошког простора у историјском времену – показивања специфичних односа две важне категорије хришћанства – па ће се у раду показати на који начин ови феномени кореспондирају са савременим научним и практичним праксама. С обзиром на то да је уметничким домашајима и различитим теолошким претпоставкама икона задобила и друге, друштвено-статусне контексте, у раду ће се анализирати и однос публике у галеријским просторима према икони као предмету култа, али и икони као културној потреби.