У овом докторском уметничком пројекту аутор се бавио истраживањем драмског
потенцијала језика Милоша Црњанског као полигона за развој говорне вештине глумца.
Истраживање се темељило на бази језичко-стилских особености литерарног израза и
откривању потенцијала аутопоетике Милоша Црњанског у циљу обогаћивања говорне
вештине глумца. Оригиналност пишчевог стилског израза на пољу језика очитава се
кроз мелодиозност и ритам његове реченице, обогаћене несвакидашњим језичким
облицима и фонемама у примени стилских фигура и осталих лингвистичких образаца.
Богатство боја, слика, звукова, репетиција и рефрена којима се служи Црњански у
својом делима, са револуцијом које је донео на плану синтаксе, постале су огледно
поље за истраживање и примену бројних могућности глумачког говорног исказа.
Присутност лирских мотива у прози, као и прозног исказа у поезији, кроз анализу
слободног стиха, такође се указало као моћно оруђе за испитивање и развој говорне
вештине глумца. Дикцијска анализа са... свим својим законитостима била је основа на
којој се градио особени говорни стил са намером да се моделује и трансформише на тај
начин да буде близак магичном реализму, као посебном поджанру у теорији
књижевности. Крајњи циљ овог докторског уметничког пројекта је представа
„Симфонија Црњански”. Представа је замишљена у ширем смислу као животна драма
једног човека са примесама надреализма. Суматраизам као посебни крак
експресионизма био је један од критеријума за одабир литерарне грађе која је нашла
своје место у драмској структури представе. Сходно томе, окосницу драмског штива
„Симфоније Црњански” чинила су следећа остварења: Дневник о Чарнојевићу, Код
Хиперборејаца и Роман о Лондону, као и поједини сегмент из Сеоба, Друге књиге Сеоба
и Апотеозе. Поред поменутих прозних дела, у коначни текст представе синтетисана су
и одабранe лирске песме и поеме. Присуство фрагментарности као и цикличности у
појединим делима Милоша Црњанског послужили су као путоказ за формирање
драмске структуре представе кроз три чина - човек ратник, човек љубавник, човек
изгнаник. Аутор истиче да су поменута три чина уједно и огледало три литерарне фазе
и животне етапе Милоша Црњанског. Трансформација на пољу дијалошких деоница у
литерарном развоју писца, допринеле су да се испита однос монолошког и дијалошког
казивања кроз практичан рад на представи.
In this doctoral artistic project, the author investigated the dramatic potential of Miloš
Crnjanski's language as a training ground for the development of the actor's speaking skills.
The research was based on linguistic and stylistic peculiarities of literary expression and the
discovery of the potential of Miloš Crnjanski's autopoetics in order to enrich the speaking
skills of the actor. Originality of the writer's stylistic expression in the field of language can
be read through the melodiousness and rhythm of his sentence, enriched with unusual
language forms and phonemes through the implementation of stylistic figures and other
linguistic patterns. The abundance of colors, images, sounds, repetitions and choruses used by
Crnjanski in his works, along with the revolution he brought in terms of syntax, became a
testing ground for research and implementation of the numerous possibilities of actor's spoken
expression. Presence of the lyrical motifs in prose, together with p...rose utterances in poetry,
through the free verse analysis, also proved to be a powerful tool for examining and
developing the actor’s speaking skills. Diction analysis, with all its regularities, was the
foundation upon which a particular speaking style was built, with the intention of modeling
and transforming it in such a manner that it would become closely similar to magical realism,
which is a special subgenre in literary theory. The ultimate goal of this doctoral artistic project
is a play "Symphony Crnjanski". In a broad sense, the play is conceptualized as one man’s life
drama with a touch of surrealism. Sumatraism, as a distinct branch of expressionism, was one
of the criteria for selecting the literary material which found its place in the dramatic structure
of the play. Accordingly, the foundation of the dramatic reading "Symphony Crnjanski" was
made up of the following works: The Journal of Čarnojević, At Hyperboreans and A Novel of
London, as well as certain segments from Migrations, The Second Book of Migrations and
Apotheosis. In addition to the above-mentioned prose works, selected lyrical poems and epic
poems were synthesized into the final text of the play. The presence of fragmentation together
with cyclicity in certain works of Miloš Crnjanski served as a guide for the play’s formation
of the dramatic structure through three acts - a warrior man, a lover man, an exile man. The
author implies that the three acts are also a mirror of the three literary phases and life stages of
Miloš Crnjanski. Transformation of dialogue sections within the writer's literary development
contributed to examining the relationship between monological and dialogical storytelling
through practical work on the play.
