Непотрепштине-Реконтекстуализација у уметности текстила

Abstract

Докторски уметнички пројекат „Непотрепштине – Реконтекстуализација у уметности текстила” се бави укључивањем обичних предмета, у власништву аутора, као грађе за савремену уметничку продукцију у медију текстила. Истраживање представља дефинисање и детекцију специфичне групе ствари из личног окружења, које једном речју називам непотрепштине, као потентног уметничког материјала за развијање нових наратива на бази личног искуства. Процес трансформације свакодневних артефаката из сфере приватног спроводи се реконтекстуализацијом у уметничку, контекстну, креацију која је у домену јавног. Непотрепштине су ситнице - ствари из нашег дома које немају утилитарност и чувамо их из различитих разлога, најчешће сентименталних. То су опредмећени мемоари, иницијатори и окидачи генерисања наших сећања, симболи личног искуства и персоналности. Као такви, у контексту уметности, постају део колективног памћења и идентитета. Сентимент којим одишу ове џиџабиџе нам омогућава да оваква грађа добро кореспондира са емоционалним и концептуалним дискурсом. Историјско-теоријски оквир за пројекат је успостављен елаборацијом значаја контекста, посебно реконтекстуализације, у локалном и глобалном систему уметности. Анализирани су и значајни модалитети контекстуализације: апропријација, деестетизација и понављање. Апострофирана су три главна облика овог процеса која су значајна за уметност текстила, реконтекстуализација текстилних карактеристика, техника-технологија и материјала. Кроз релевантну литературу и личну опсервацију се успоставља однос уметности и предмета, као и предмета и непотрепштина. Завршна поглавља посвећена су анализи реализованих радова у оквиру пројекта и дефинисању закључака.