Вајарски бетони - Нова естетика у меморијалној скулптури

Abstract

Бетони активно окружују животни простор човека у последњих 150. година. Претежно као грађевински материјал сиве боје. Велика присутност бетона ствара и природну одбојност савременог човека према њему. Чини се да је Он главни кривац отуђења, јер наводно човека одваја од природе, природног и природних материјала. Предмет докторског уметничког пројекта под називом „Вајарски бетони – нова естетика у меморијалној скулптури“ је преиспитивање досадашње примене бетона. До сада, али највећим делом, и убудуће, бетон је углавном коришћен као грађевински материјал. Овај уметнички искорак у уметност неће начинити никакву штету глобалној индустрији. За њу је неважно да ли је то искорак иназад или унапред. Желимо да користећи нова технолошка достигнућа учинимо могућим презентовање новог естетског погледа на његову природу и активну употребу у уметничком изражавању. Жеља нам је такође да овај рад не личи на кап кише која пада у океан, већ као кап кише која пада на ужарени бетон. Доказивање нове естетике, а применом новог поступка рада бетонске мешавине, биће поткрепљено оригиналним вишедеценијским истраживачким радом. Освајање оригиналних технолошких поступака у раду са бетонима те његове употребе у скулпторалном начину изражавања отвара нове просторе за уметничку примену. Ако је у питању ликовно решавање најкомпликованијих архитектонских целина Вајарски бетон је незаменљив. Нова естетика бетона кроз иновативне бетонске скулптуре великих димензија, су део феномена који се данас истражује са различитих страна. Спознаја могућности коришћења „Вајарског бетона“, како сам га назвао, омогућава реализовање идеја у најразличитијим, ритмовима облицима и формама скоро до крајњих граница. До поетике једног уметника. Обрада бетона је слична обради камена, а при моделовању као глине те омогућава излазак из ћорсокака емотивног односа према Њему. Бетон на први поглед нема тенденцију откривања своје лепоте ван бетонских спаваоница и улица. Труди се да буде користан у употреби од аутопутева, преко мостова до тунела. Овим уметничким пројектом бетон препознајемо, сазнајемо, доживљавамо и употребљавамо преко личног ликовног израза. Постављамо га на право

место. Чинимо га ударном снагом трајне скулптуре и осмишљеног израза. Дубље и потпуније објашњавамо уметничке поступке и стваралачке идеје. На основу ничега се ништа не може објаснити. На ред је стигло ново уметничко изражавање кроз скулптуру, било ког облика ,величине, боје, текстуре,..... Конкретно, у питању је трајна скулптура у бетону. Трајна скулптура свих облика до монументалних димензија. Слободно изражавање монументалном скулпуром у бетону, као лични поглед на друштвене процесе биће представљено реализацијом са три рада. Два рада су посвећена антихеројима „познате историје“ и данашњег Друштва спектакла. Први рад је посвећен у основи Џулијану Асанжу. Али суштински је рад сећања о свим људима који су кроз историју покушали да ураде нешто добро и корисно за заједницу. Други рад је посвећен српском „антијунаку“ Вуку Бранковићу и његовој војсци. Седам скулптура висине четири метра биће постављено на једном шумовитом пропланку Фрушке Горе у области манастирског комплекса Бешеново. Трећи рад је Спомен обележје посвећено погинулим српским борцима са подручја града Бијељине 1992. – 1995. и биће реализовано у градском парку у Бијељини,Република Српска. Обележје је названо „Ћеле кула“. Остали многобројни начини примене Вајарских бетона иду од најразличитијих примењених облика, преко решавања декоративних вертикалних површине спољних и унутрашњих зидова у различитим позицијама и архитектонским целинама. Резултати ће исцрпно бити приказани. Наравно, заузимање простора технолошке бескорисности као што су споменици, меморијали и спомен обележја и није некаква победа. Ипак је победа за анонимног човека. Све чињенице у истраживачком раду су поуздане и у довољном броју прикупљене, проверене и анализиране. Методе које су коришћене у истраживачком раду су: 1. Нормативни метод (статистике и различити подаци према којима се тачно процењује и проверава појава, процеси или односи) 2. Експериментални метод, се базира на контролисаном посматрању предмета са довољним бројем експеримената (реални контакт)

3. Анализа (растављање предмета истраживања на саставне делове, анализа својства, компаративна анализа, генеричка анализа (настанак и развој), експликативна анализа 4. Синтеза, (спајање више чинилаца у једну целину) 5. Апстракција (сазнајни процес, из општег у посебно ...) 6. Конкретизација, (повезана са апстракцијом - конкретно-апстрактно) 7. Индукција (различити подаци по квалитету, квантитету, времену настанка, битна својства) 8. Специјализација (разврставање чланова по одређеним принципима у поредак) 9. Историјски метод (хронологија, развој, узрок, последица)