Дневник уметника - Амбијентална поставка графичких и видео приказа
уметнички пројекат
Метаподаци
Приказ свих података о записуДокторанд:
Крстић, Никола Б.Факултет:
Факултет примењених уметностиДатум одбране:
18-06-2021Ментор:
Протић, ЈулијанаЧланови комисије:
- Ћирић, Растко М.
- Лазовић, Мирослав С.
- Татаревић, Владимир С.
- Бисенић, Добрица
Сажетак
Докторско уметнички пројекат под називом “Дневник уметника - aмбијентална поставка
графичких и видео приказа” је дневнички запис изражен у више медијских одредница. То је
јукстапозиција дневне рутине са уметничким стваралаштвом, при чему се анализира однос
постављених садржаја и значења која могу довести до универзалнијег тумачења на релацији
живот - уметност. На овај начин се контекстуализује стваралачки процес - уметнички поступак који
се уздиже из свакодневног, личног, често и баналног, а не приватни живот аутора. Помоћу
искрених приказа осећања бележених техником струја свести и стварањем ликовно уобличене
датотеке дана, циљ овог докторског пројекта је откривање сопствене уметничке и људске
природе. Тако је у фокусу сам процес стварања, иако је документ о животу објекат уметничког
дела.
Докторско уметнички пројекат под називом “Дневник уметника“ се састоји из два дела,
практичног и писаног. Практични део је концептуално заснована амбијентална целина коју чине:
штампана ...и укоричена књига “Дневник 2016/2017“ (приређено издање дигиталног дневника),
видео презентација, звучна инсталација, дигитални принтови и инсталације сачињене од
меморабилија. Писани део анализира поступке коришћене у практичном раду и обрађује тему
улоге дневника у стваралачком процесу са посебним освртом на визуелне уметности. У анализу су
укључене и студије случаја, приказ пракси других уметника зарад боље контектуализације
сопствене позиције и повлачења паралеле у односима Jа - Други (уметници) да би се тако
омогућило шире сагледавање теме и извођење закључака. У писаном делу се такође разматра
однос приватног и јавног у уметничким праксама, као и идентитетска питања везана за однос
професионалног и приватног.
У крајњој инстанци, практични део Докторско уметничког пројекта може се сагледати и као
својеврсни експеримент са свим параметрима којима се одређена теза тестира, где аутор користи
самог себе као тест објекат.