Интерполација сценичности ефемерних сегмената у пројектовању савременог ентеријера

Abstract

Циљ рада је формирање просторног обрасца заснованог на личној спознаји, читању и спрези термина постављених насловом: Интерполација сценичности ефемерних сегмената у пројектовању савременог ентеријера. Идеја о инсценацији наведеног настала је као реакција на интергацију стварности данашњице. Наиме, парадигма дате ситуације се огледа у највишем степену обједињавања елемената који конституишу савремени живот, до тренутка када се креира нова естетика простора утилитарног карактера у функционалном и етичком смислу. Овај вид субверзивног архитектонског промишљања представља тезу докторске дисертације и основ докторског уметничког пројекта. Пројекат се бави начином коришћења простора који према унапређеној функцији доприноси самом изгледу објекта. Уз сагледавање и примену објективности локалитета на претпостављени објекат (светлост, материјали, оријентација) креира се небројени варијетет приказа. Прикази препознају архитектонику али по својој природи нису материјални, опипљиви. Везани су за тренутак, време, осећај и способност спознаје посматрача/конзумента простора. Тиме се докторски уметнички пројекат бави варијацијама неопипљивог као неизбежног конститутивног садржатеља архитектуре. Архитектуре која је хумана,осећајна, иновативна и свежа.