Допринос екокултурног туризма одрживом развоју заштићених подручја са припадајућим природним и културним наслеђем

Abstract

Резиме:

Еко-културни туризам као феномен у истраживању за потребе дисертације ће се јавити као логичан међусекторски, међуресорни, интердисциплинарни покретач и спона, која може обезбедити одрживи развој заштићених подручја, уз оптимално управљање природним и културним наслеђем и креирање додатне вредности. У претпостављеним просторним границама конкретних заштићених подручја, налазе се заједничка добра - наслеђе, које представља неодвојиви део заштићених подручја (са урбаним и руралним зонама). Уједно, ова добра одређена су временском и просторном димензијом, односно интеракцијом човека и природе, те културним и природним пејзажима које одликују посебности. Предмет истраживања докторске дисертације је свеобухватни, интердисциплинарни допринос еко-културног туризма одрживом развоју заштићених подручја са припадајућим природним и културним наслеђем. Основни циљ истраживања је да се на основу изучавања и упоредне анализе свих релевантних теорија, које спајају aлтернативне облике туризма у еко-културни туризам, изврши испитивање и пројекција могућности развоја ове специфичне врсте туризма и њеног доприноса одрживом развоју заштићених подручја и наслеђа. Уважавање међународних и домаћих норматива, отвориће простор за моделовање препоруке ефективнијег модела са циљем бољег повезивања и успостављања одрживог развоја. Анализа подразумева обухватање: организационих, социо-економских, социо-културних и правних претпоставки за покретање и функционисање еко-културног туризма. Еко-културни туризам, адекватни менаџмент избори, креирање партиципативног модела управљања, као новог системског решења и креирање нових еко-културних производа, обезбедиће допринос одрживом развоју заштићених подручја и њима припадајућег културног и природног наслеђа.

Eco-cultural tourism as a phenomenon in the research for the needs of PhD thesis will arise as a logical cross-sectoral, cross-departmental, interdisciplinary initiator and clamp, which can provide sustainable development of protected areas, with optimal management of natural and cultural heritage, with the aim to create additional value. In the assumed specific spatial boundaries of protected areas, there are common goods - heritage, that is an inseparable part of the protected areas (including urban and rural areas). At the same time, these goods are determined by the temporal and spatial dimension by the interaction of man and nature, and cultural and natural landscapes (which are characterized by its particularities). The subject of research of the doctoral dissertation is a comprehensive, interdisciplinary contribution of eco-cultural tourism to sustainable development of protected areas with associated natural and cultural heritage. The main objective of the research is to enforce testing and screening of opportunities for development of this specific type of tourism, and its contribution to sustainable development of protected areas and associated heritage. It is based on previous researches, studies and also on the basis of a comparative analysis of all the relevant theories, that connect alternative forms of tourism in eco-cultural tourism. Consideration of international and domestic legislative standards, opened space for a more effective modeling of recommendations in order to improve connectivity and establish new model of sustainable development. Conducted analysis imply coverage of : organizational, socio-economic, socio-cultural and legal prerequisites for the launch and functioning of eco-cultural tourism. Eco-cultural tourism, adequate management choices, creation of participatory management model as a new system solution and creation of new eco-cultural products, will provide a contribution to sustainable development of protected areas and their associated cultural and natural heritage.