Дисертација Примена гешталт аналитичког метода у проучавању форме Мокрањчевих руковети започета је са основним циљем да реши још отворене проблеме у истраживању формалних аспеката руковети Стевана Стојановића Мокрањца, пре свега питање одређења макроформе ових специфичних интрасемиотичких бимедијалних колажа, заснованих на обрадама народних песама. Како су већ почетна истраживања показала да је основна постављена теоријско-методолошка траса добра, али да ни изабрани метод, ни гешталтна теорија на којој је заснован, нису сасвим довршени концепти и да су стога у многим доменима неоператибилни, аутор овог рада је конституисао проширени гешталтни аналитички метод, у који су укључени елементи сродних и компатибилних теорија и модела: про-гешталтне теорије микрогенезе, когнитивистичке теорије нивоа обраде и модела опажајног поља Рудолфа Арнхајма.
Резултати тестирања одрживости и вредности овог хибридног метода на ширем, категоријалном аналитичком узорку, вокалној музици, значајни су на подр...учју квалитативне анализе: дефинисан је нови модел разграничења аналогно и пропозиционално кодованих компонената вокалне музике и механизам одложеног прекôдовања афективно-емотивно значајних садржаја текста у аналогни кôд; направљен је модел етапне макрогенезе, којим се од тока тонова и њихових сложаја (акорада) творе гешталтно-опажајно релевантне динамичке форме разних нивоа, од базичног, који је основа динамичности, до завршног, који је носилац коначног достижног смисла односне композиције; на основу разлагања тока вокалне музичке композиције на вертикалне динамичке врсте сачињен је модел полифоније њихових парцијалних динамичких форми, као крајњи домет квалитативног разлагања и ординалног уређења анализираних вокалних музичких токова; повезивањем модела етапне макрогенезе са моделом соматовисцералне аференције емоција сачињен је хипотетички конструкт специфичне недовршене музичке емоције (још несигурно генетички повезане са правим емоцијама), коју текст вокалне музичке композиције може усмерити ка евокацији одређене праве емоције, у којој онда музика постаје фактор динамичности.
Нажалост, резултати овог тестирања су показали немогућност пуне операционализације новоствореног аналитичког модела у доменима у којима се захтева примена интервалских мерења и аритметичких израчунавања. Због тога су у примени овог метода на основни аналитички узорак, Мокрањчеве руковети, додате и искуствене, интуитивне и феноменолошким методом добијене апроксимације потребних квантификатора, а искоришћена је и посебна подобност ових композиција да се постојећи неупитни резултати, добијени другим аналитичким методима, искористе као тачке ослонца за примену проширеног гешталтног метода на необрађене или недовољно добро обрађене структурно-формалне нивое. Из наведених разлога и завршна динамичка форма руковети приказана је као дводимензионална, одвојено текстуална и музичка (која укључује и звучну компоненту текста), која (сада) омогућује поређење упоредивих елемената, структура и квалитета тих основних компонената вокалних музичких дела. Завршни закључак рада указује на то да вредност примене гешталтног аналитичког метода није првенствено у давању готових резултата, већ у осветљавању структуре начина на који наше опажање и мишљење стиже од сировог звучног материјала до свог коначног става о завршној форми, односно интуитивно доступном инхерентном смислу одслушаног вокалног музичког дела.
The initial goal of the dissertation titled Application of the analytical gestalt method to study of rukoveti by Mokranjac was to solve still open problems in studying formal aspects of rukoveti by Stevan Stojanovic Mokranjac, primarily those concerning macroforms of specific intrasemiotic bimedial collages based on folk songs arrangements. Since early investigations showed that the basic theoretical and methodological approach was good, but that neither the chosen method nor the underlying gestalt theory were entirely finished concepts which made them inoperative in many domains, the author of this paper designed an expanded analytical gestalt method which incorporated elements of related and compatible theories and models: pro-gestalt microgenesis theory, cognitive levels of processing theory and Rudolf Arnheim’s perceptual field model.
Sustainability and significance of this method were tested on a wider categorial analytical sample – vocal music, which yielded results important in... the field of quality analysis: a model to distinguish between analogously and proportionally coded components of vocal music and a mechanism of delayed precoding of an affectively and emotionally significant textual content into an analogous code; a model of macrogenesis in stages used to turn the course and combinations of tones (chords) into different levels of gestalt relevant dynamic forms, ranging from fundamental as the base of dynamicity to terminal as the carrier of the final, reachable sense of the composition; dissolution of the vocal musical course into vertical dynamical categories was employed to create a polyphony model of partial dynamical forms as the finite goal of quality dissolution and ordinal arrangement of the analysed vocal musical courses; the model of macrogenesis in stages was used together with the model of somatoviceral afferency of emotions to form a hypothetical construct of specific unfinished musical emotion (still vague genetic connection to real emotions), which can be directed towards evocation of a certain real emotion by the text of the vocal musical composition, and in which the music can then become a factor of dynamicity.
Unfortunately, the testing results showed impossibility of a full operalization of the newly formed analytical model in domains requiring application of interval measurements and arithmetic calculations. Therefore, application of this method to the primary analytical sample, rukoveti by Mocranjac, involved approximations of the needed quantificators acquired by experience, intuitive or phenomenological method. Furthermore, a particular suitability of these compositions enabled the use of valuable results obtained by other analytical method as cornerstone points for application of the extended gestalt method to unprocessed or insufficiently processed structural and formal levels. Due to these reason, the final dynamical form of rukoveti is shown as two-dimensional – both textual and musical (including the sound text component), which (now) enables comparison of comparable elements, structures and quality of fundamental components of vocal musical compositions. The final conclusion suggests that the value of the gestalt method application does not primarily lie in yielding complete results, but in throwing some light on the way in which our perception and judgment transform raw sound material into an ultimate intuitive opinion on the final form, i.e., on the sense of the heard vocal musical composition.
