“Virtuelna ogledala”, interdisciplinarna studija arhetipskih narativa u funkciji istraživanja fenomena ĉudesnog u ambijentalnom umetniĉkom delu

Abstract

Projekat Virtuelna ogledala – interdisciplinarna studija arhetipskih narativa u funkciji istraţivanja fenomena ĉudesnog predstavlja sintezijski umetniĉki rad koji integriše medijum slike-objekta, muzike i video instalacije, na naĉin da preoblikuje javni izlagaĉki prostor u ambijent virtuelnog dogaĊanja. Kao poetsko delo, osmišljeno u vidu intimistiĉke postavke, uzima za predmet fenomen ĉudesnog, kao legitimnog ĉinioca i doţivljaja stvarnosti u dejstvu prizora integralne slike, posredstvom prozora/portala i metaforom ogledala. Zasnovana na antropološkoj umetnosti, ambijentalnoj estetici, fenomenologiji oneobiĉavanja i poetici nevidljivog, Virtuelna ogledala, kao kontemplativni rad lirskog karaktera, uvode narative arhetipskih slika kao paradigmi i obrazaca ponašanja u otkrivanju esencijalnog (izvornog) kao krajnje instance promišljanja o skrivenim fenomenima ljudskog postojanja. Kroz uvoĊenje razliĉitih oblika stvaranja (ples, folklor, ornament, ritual) u prostor umetniĉkog, tragaju za univerzalnim simboliĉkim kontekstom i višestrukim oblicima vizibiliteta. Kao projekat istraţivaĉko-analitiĉke preokupacije, Virtuelna ogledala odlikuje interdisciplinarnost u sferama umetnosti, filozofije, psihologije, kulturne antropologije, folkloristike i transkulturne estetike. Na koherentan naĉin preispituju tradiciju i identitet umetnika kroz poreklo njegovih fascinacija, ostvarujući oniriĉni karakter prizora kroz naglašenu aluzivnost numinoznih pojava, manjim ili više eksplicitnim asocijacijama na steĉena saznanja i odnose prema konkretnim motivima i oblicima unutar višeslojne audio-vizuelne strukture. Istraţujući pojam izvanvremenskog, sa akcentom na unutrašnji doţivljaj prizora-fenomena, ovaj slojeviti višemedijski rad reafirmiše ideju koja proistiĉe iz naslućivanja nevidljivog sveta, jednom dubljom studijom prizora kao iluzionizma, slike kao inicijacije i praizvora stvari. Virtuelna ogledala se konstituišu kroz ontološke dimenzije: prostor, vreme, virtuelnost, metafiziĉko, arhetipsko i vizibilno, insistirajući na onim oblastima istraţivanja u kojima individualno komunicira sa kolektivnim, preispitujući sposobnost sećanja i prepoznavanja atemporalnog sopstva. Superponiranjem niza disperznih i raznorodonih fragmenata nevidljivog i okruţujućeg ambijenta, razliĉitim vizurama narativa, metafizikom igre kao oneobiĉenja i mistifikacije stvarnosti, Virtuelna ogledala omogućuju posmatraĉu razotkrivanje nesvesnih poriva, doţivljaja ambivalentne prirode ĉudesnog kao oblika mistiĉkog iskustva i dosezanja sveobuhvatnog.