Културолошки значај евалуације за повећање учешћа грађана у културном животу локалне

Abstract

У развијеним државама евалуација представља редовну праксу културне политике. Основна сврха њене примене јесте унапређење квалитета одлучивања, чиме се доводи у везу с одговорношћу доносилаца одлука према грађанима. Један од основних принципа демократски оријентисаних културних политика јесте промоција учешћа у културном животу који је повезан с остварењем права на културу, једним од основних људских права. Савремен приступ креирању културне политике подразумева да она треба да се заснива на чињеницама и потребама грађана и средине за коју се планира. Дисертација се бави проучавањем могућности примене евалуације на нивоу установа културе и локалних културних политика у Србији како би се унапредио постојећи начин одлучивања и управљања локалним културним развојем. Указује се да примена евалуације омогућава ефикаснију и ефективнију организацију културног живота. Једно од полазишта је да када нема експлицитне културне политике, а самим ти ни евалуационе праксе, маркетиншка и социолошка истраживања културних пракси грађана могу да стоје у функцији евалуације. Резултати истраживања омогућавају да се на основу њих донесу одлуке, адекватне стратегије и мере у циљу решавања проблема, планирања културног живота и културног развоја (ниво културне политике) и активности (ниво установа културе). С тим у вези, пројектован је нови ефикаснији и ефективнији модел одлучивања за локални ниво културне политике у Србији, заснован управо на примени евалуације. У нашим условима, евалуација у културној политици није у довољној мери проучавана, као ни њена повезаност с друштвеним истраживањама. Поготово нису проучаване релације између евалуације, одлучивања и одговорног управљања, а у односу на учешће грађана у културном животу. Успостављање релација између ових феномена производи нове научне увиде у значај евалуације као организационог и вредносно-идејног инструмента културне политике и менаџмента у култури. Истовремено, доприноси бољем разумевању како самих феномена, тако и њихових међусобних веза које утичу на културни и друштвени живот заједница.

In developed countries, evaluation is a regular practice within cultural policy. The main purpose of its application is to improve the quality of decision-making which is connected with the responsibility of decision makers to citizens as users of cultural policy. One of the basic principles of a democratic-oriented cultural policy is to promote cultural participation that is in line with entitlement of the right to culture as one of fundamental human rights. A modern approach to cultural policy making is based on the premise that it should be based on facts, present situation and the needs of citizens and the territory which it is planned for. In this dissertation, the possibilities of application of evaluation at the level of cultural institutions and local cultural policy in Serbia have been studied in order to improve the existing decision-making and management of local cultural development. We point out that the application of evaluation contributes to more efficient and effective organization of cultural life. One of the main hypotheses is when cultural policy is not explicit, and thus there is no practice of evaluation, marketing and sociological researches on cultural practices of citizens could have an evaluation function. The results of those researches provide information which could be the basis for planning, defining adequate strategies and measures in order to solve problems, organize cultural life and determine the direction of cultural development (cultural policy level) and activities (cultural institutions level). According to this, a new model based on the use of evaluation for more efficient and effective decision-making at the local level of cultural policy in Serbia has been designed. In Serbia, evaluation in the field of cultural policy has not been studied enough. Especially there is not enough scientific insights into relations between evaluation, decision-making and responsible governance in the context of cultural participation in local communities, as well as connection between social researches and evaluation. Establishing relations between these phenomena produce a new scientific insights pointing out the importance of evalaution as an organizational and idea-and-value-based instrument of cultural policy and cultural management. At the same time, it contributes to better understanding of how the phenomena themselves and their interconnections are affecting the cultural and social life of local communities.