Show simple item record

dc.contributor.advisorVeselinović Hofman, Mirjana
dc.contributor.otherDedić, Nikola
dc.contributor.otherČekić, Jovan
dc.contributor.otherStevanović, Lada
dc.creatorFilipović, Andrija
dc.date.accessioned2015-12-01T13:19:08Z
dc.date.available2015-12-01T13:19:08Z
dc.date.issued2014-12-10
dc.identifier.urihttp://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/41
dc.description.abstractOsnovna teza na kojoj počiva ovaj rad glasi da je neophodno reontologizovati umetnost na temelju pojmova razlike i događaja. Reontologizacija je neophodna radi ponovnog promišljanja odnosa između umetnosti i društva kao i mogućnosti umetnosti u uslovima relativne imanencije kapitalizma kao određujuće karakteristike doba savremenosti. Nasuprot modelu umetničkog dela/prakse kao teksta koji proizvodi značenje, uvodim pojam transindividuacije umetničkog sklopa koji obuhvata kako diskurzivni tako i nediskurzivni aspekt onoga što nazivamo umetničkim delom/praksom. Umetnički sklop poseduje horizonalnu i vertikalnu osu. Horizontalnu sačinjavaju sadrţaj (sklopovi tela i njihovih stanja) i izraz (sklopovi iskaza koji se pripisuju telima). Vertikalnu osu čine kretanja reteritorijalizacije i deteritorijalizacije. S obzirom na ove dve ose i njihove aspekte, odnos između društva i umetničkog sklopa imenujem kao postajanje i saučestvovanje. Postajanje je određeno deteritorijalizacijom, odnosno stvaranjem linija bega, a saučestvovanje reteritorijalizacijom. To takođe znači da nikada ne dolazi do radikalnog raskida sa relativnom imanencijom kapitalizma, već je reč o stvaranju isključivo privremenih linija bega. Ako bi trebalo izdvojiti osnovne etičko-estetičke zahteve koje postajanje umetničkog sklopa u doba savremenosti postavlja oni bi glasili: izumevanje novih formi življenja, izumevanje novih formi organizacije i izumevanje drugačijeg odnosa prema vremenu. Kao takav, umetnički sklop mora biti događaj koji uvodi svojevrsni prekid u senzo-motornu shemu navike i pamćenja tela kao organizma i prisiljava ga da se suoči sa budućnošću kao razutemeljivačkim temeljem. U tom pogledu umetnički sklop mora da upućuje i na „narod koji će doći" on sa sobom nosi utopistički horizont potencijalno novog, odnosno horizont onoga što je nesavremeno i onoga što se opire aktuelnom. Umetnički sklop kao pojam za ono što postaje putem transindividuacije, dakle za ono mnoštvo singularnih sila koje se previjaju da bi stvorile pojedinačno umetničko delo, omogućava opis načina na koje delo stupa u odnose sa fluksevima kulture i društva, precizniju analizu prepletenosti umetničkog sklopa i društva, te postavlja zahtev za repolitizacijom umetnosti u doba savremenosti na osnovu Delezove i Gatarijeve ontologije razlike i događaja.sr
dc.language.isosrpsr
dc.publisherУниверзитет уметности у Београду, Интердисциплинарне студије Универзитета уметностиsr
dc.sourceИнтердисциплинарне студије Универзитета уметностиsr
dc.subjectrazlikasr
dc.subjectdogađajsr
dc.subjectsklopsr
dc.subjecttransindividuacijasr
dc.subjectumetnostsr
dc.subjectDelezsr
dc.subjectGatarisr
dc.subjectreontologizacijasr
dc.subjectrepolitizacijasr
dc.titleDelezova i Gatarijeva teorija umetnostisr
dc.typedoctoralThesisen
dcterms.abstractВеселиновић Хофман, Мирјана; Дедић, Никола; Стевановић, Лада; Чекић, Јован; Филиповић, Aндрија; Делезова и Гатаријева теорија уметности; Делезова и Гатаријева теорија уметности;
dc.contributor.coadvisorŠuvaković, Miodrag


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record